Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je lišen slobode 11.05.2007. godine u 8,45 časova od strane policijskih službenika na aerodromu Beograd, nakon čega je sproveden u Okružni zatvor u Beogradu pošto mu je istražni sudija Okružnog suda u Beogradu - Veće za ratne zločine dana 27.10.2006. godine rešenjem Ki v 3/24 odredio pritvor. Odluka o pritvoru doneta je na osnovu člana 142. stav 1. tačka 1. ZKP jer je okrivljeni nedostupan državnim organima gonjenja obzirom da se ne nalazi na teritoriji Republike Srbije, zbog čega postoji opasnost od bekstva. Tužiocu je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela upotreba nedozvoljenih sredstava borbe iz člana 148. stav 2. u vezi stava 1. KZJ. Pritvor mu je produžavan zbog postojanja razloga iz člana 142. stav 2. tačka 1. ZKP jer je lišen slobode tek nakon više od šest meseci za koje vreme se nalazio van teritorije Republike Srbije što je ukazivalo na opasnost da bi se, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao dati u bekstvo i postati nedostupan državnim organima gonjenja i na taj način ometati dalji tok postupka. Na teret mu je stavljeno izvršenje krivičnog dela za koje je zakonom propisana kazna zatvora preko 10 godina. Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Kž2 Po2 5/10 ukinuo pritvor tužiocu jer nisu postojali razlozi zbog kojih je određen pošto okrivljeni ima poznatu adresu prebivališta u ... na koju mu se mogu uručivati pozivi i na taj način obezbediti njegovo prisustvo. Presudom Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K Po2 53/10 od 02.12.2013. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je izvršio krivično delo upotreba nedozvoljenih sredstava borbi i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po2 5/14 od 25.12.2015. godine usvojena je žalba okrivljenog i preinačena navedena presuda tako što je okrivljeni oslobođen od optužbe da je izvršio navedeno krivično delo. Tužilac nije evidentiran u kaznenoj i prekršajnoj evidenciji Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona. Sve vreme je imao prebivalište u ... na istoj adresi gde se i sada nalazi.

Pre lišenja slobode tužilac nije bio osuđivan niti je protiv njega vođen bilo kakav krivični ili prekršajni postupak. Penzioner je, rođen je ..., pre hapšenja je bio politički aktivista, ugledni građanin ... i ... Opštinskog veća u ... . Posle lišenja slobode i vođenja krivičnog postupka osećao se poniženo, ljudi koji su ga poznavali drugačije su se ponašali prema njemu u odnosu na period pre lišenja slobode. Zbog vođenja krivičnog postupka ljudi su izgubili poverenje u njega, imali su neugodna osećanja o čitavoj porodici što je sve kod njega prouzrokovalo duševne bolove. U pritvoru je proveo 1249 dana. Imao je košmarne snove, svi su ga posmatrali kao da je najgori krvnik, obraćali su mu se pogrdnim rečima, vređali njegovu porodicu, omalovažavali ga, dok su ga zatvorenici i čuvari sve vreme boravka u pritvoru psihički maltretirali. Sva sredstva javnog informisanja i svi mediji u bivšim jugoslovenskim republikama su objavljivali da je doneta oslobađajuća presuda kao što su prethodno objavili da je tužilac lišen slobode i da je osuđen. Veštačenjem je utvrđeno da postoji uzročno - posledična veza između boravka tužioca u pritvoru i njegovog oboljevanja od posttraumatskog stresnog poremećaja koji je doveo do umanjenja životne aktivnosti tužioca sa neuropsihijatrijske strane od 15%. Ono se ispoljava u vidu depresivne anhedonije zbog koje tužilac ne oseća zadovoljstvo u hranjenju, ne odmara ga spavanje, progone ga prisilna sećanja na boravak u pritvoru. Oslabljene je pažnje zbog čega mu je za svaku aktivnost potreban dodatni napor. Snižena je socijalna aktivnost jer ga razdražuju susreti sa ljudima. Tužilac se bolje oseća kad je sam i neaktivan, a za svaku radnu i rekreativnu aktivnost mu je potreban dodatni napor volje koja je kod njega zbog bolesti oslabljena. Prilikom boravka u pritvoru tužilac je trpeo strah visokog intenziteta koji je trajao ukupno dve nedelje pošto je bio pod stresom zbog lišenja slobode, patio je i fizički i psihički. Strah srednjeg intenziteta trajao je sve vreme boravka tužioca u pritvoru ovaj strah ostavio je posledice u psihičkoj sferi tužioca u vidu hroničnog posttraumatskog stresnog premećaja udruženog sa psihosomatskim bolestima. Pre nego što je bilo lišen slobode tužilac nije imao saznanja da se protiv njega vodi istraga, sve vreme je imao prebivalište u ... na istoj adresi na kojoj i sada ima prebivalište, a utvrđeno je da je pre toga dolazio redovno u Srbiju i Beograd i da ima evidentiranih 54 dolazaka zbog poseta sinu i njegovoj porodici koji žive u Beogradu. Lišen je slobode na aerodromu „Nikola Tesla“ kada je sa suprugom krenuo u posetu sinu. Pre podnošenja tužbe se obratio tuženoj sa vansudskim zahtevom za naknadu štete.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužiocu pripada naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode, zbog umanjenja životne aktivnosti i pretrpljenog straha.

Prema članu 18. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) koji je bio na snazi u vreme donošenja drugostepene presude, kao i u vreme podnošenja tužbe, lice koje je neosnovano lišeno slobode ili osuđeno za krivično delo, ima pravo na naknadu štete od države i druga prava utvrđena zakonom. Po članu 584. stav 1. tačka 1) istog Zakonika, pravo na naknadu štete pripada licu koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom. Stavom 2. istog člana propisano je da naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. U slučajevima iz stava 1. tačka 1. ovog člana, isključeno je pravo na naknadu štete i ako su postojale okolnosti iz člana 585. stav 2. tačka 2. ovog zakonika ili ako je postupak obustavljen usled smrti okrivljenog.

Bez obzira na postojanje raspisane poternice, tužilac nije prouzrokovao lišenje slobode jer nije svojim nedozvoljenim postupcima skrivio lišenje slobode, s obzirom da je sve vreme bio dostupan nadležnim organima jer je imao poznatu adresu prebivališta u ...u Bosni i Hercegovini (koja je nepromenjena i posle izlaska iz zatvora) i na koju su mu se mogli uručivati pozivi i na taj način obezbediti njegovo prisustvo u krivičnom postupku, kao i da je iz tužiočevog pasoša utvrđeno da je (privatno i poslovno) mnogo puta dolazio u Beograd gde mu sin živi, ali i da je prvi put saznao da se protiv njega vodi postupak dana kada je lišen slobode na aerodromu „Nikola Tesla“. Zbog toga mu pripada tražena naknada nematerijalne štete jer nije svojim postupcima doprineo lišenju slobode.

Visina naknade štete pravilno je odmerena na osnovu kriterijuma iz člana 200. ZOO pri čemu su sudovi imali u vidu da je tužilac u pritvoru, u kome je trpeo omalovažavanje i maltretiranje drugih pritvorenika, proveo 1249 dana, da je u pitanju lice protiv koga nije vođen krivični postupak, porodičan čovek koji je do hapšenja uživao ugled u svojoj sredini i bio nosilac uglednih funkcija u zemlji, a da su ga mediji nakon hapšenja prikazali kao ratnog zločinca koja etiketa zbog svoje prirode i težine izaziva izuzetno veliku osudu javnosti i stigmatizaciju u društvu. Zato nisu osnovani revizijski navodi da je ovako dosuđena naknada previsoko odmerena i neprimerena i da ne opravdava svrhu za koju je zakonom ustanovljeno pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete.

Pravilno je drugostepeni sud tužiocu dosudio po 400.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljeni strah i umanjenje životne aktivnosti, uzimajući u obzir da je boravak tužioca doveo do umanjenja životne aktivnosti od 15% zbog oboljevanja od posttraumatskog stresnog poremećaja – hronificirane forme, kao i sve posledice koje kod tužioca postoje zbog te bolesti i njegove životne dobi (rođen 1943. godine). S obzirom na dužinu i intenzitet straha visina naknade za ovaj vid nematerijalne štete je i po oceni revizijskog suda pravilno odmerena na osnovu člana 200. ZOO, imajući pri tom u vidu da je stavom 2. istog člana propisano da će prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, pa zato nisu osnovani revizijski navodi da se ovako dosuđenom naknadom pogoduje težnjama koje nisu spojive sa značajem povređenog dobra, te da je visina dosuđene naknade neprimerena i da ne opravdava svrhu za koju je zakonom ustanovljeno ovo pravo.

Nisu osnovani revizijski navodi tužene kojima se ponovo ukazuje na zastarelost potraživanja. Po članu 376. ZOO potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (stav 1). Potraživanje u svakom slučaju zastareva za pet godina od kada je šteta nastala (stav 2). Imajući u vidu da je tužilac oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 PO2 5/14 od 25.12.2015. godine, to se ovaj datum računa kao datum saznanja za štetu. Kako je tužbu podneo 25.10.2016. godine, to je istaknuti prigovor zastarelosti neosnovan, što je pravilno ocenio još prvostepeni sud.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić