Istom presudom od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 14.585.898,11 dinara, koja će se prihodovati budžetu Republike Srbije, na ime neuplaćenih poreskih obaveza – poreza na prihode od kapitala u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude. Prema okrivljenom izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, pa mu je zabranjeno vršenje dužnosti vlasnika i zakonskog zastupnika privrednog subjekta u trajanju od dve godine, od pravnosnažnosti presude. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1po1 – spk 7/20 od 27.10.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i branioca, a presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije SPK Po4 30/20 od 07.07.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Zlatan Kurtović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i odbije kao neosnovan predlog tužioca za oduzimanje imovinsko pravne koristi.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da neizmirena poreska obaveza kod krivičnog dela utaja, ne može se smatrati, niti se smatra imovinskom koristi u smislu odredbe člana 91. i 92. KZ, već se radi o javno – pravnoj obavezi čija je naplata utvrđena u posebnom upravnom postupku odnosno nadležnoj Poreskoj upravi u kome se preduzimaju i mere za naplatu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 91. Krivičnog zakonika propisano je da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnom delom, a stavom 2. da će se korist iz stava 1. ovog člana oduzeti, pod uslovima predviđenim ovim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izršenje krivičnog dela.

Članom 92. Krivičnog zakonika propisano je da će se od učinioca oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu neku drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinksoj koristi. Stavom 2. je propisano da će se imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeti i od pravnog ili fizičkog lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti, a stavom 3. da ako je krivičnim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist će se oduzeti.

Član 112. tačka 36) definiše izraz „imovinska korist“ pod kojom se podrazumeva dobro svake vrste, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo i isprava u bilo kom obliku kojim se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro. Imovinom se smatra i prihod ili druga korist ostvarena, neposredno ili posredno, iz krivičnog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana.

Naime, cilj učinioca poreskih krivičnih dela, pa samim tim i krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ, je da svojom radnjom činjenja ili nečinjenja izbegne plaćanje poreza, drugih doprinosa i propisanih obaveza u potpunosti ili delimično, pa je tako i u konkretnom slučaju okrivljeni neprijavljivanjem stečenog prihoda izbegao svoju obavezu plaćanja poreza i na taj način stekao korist koja je ostvarena upravo izvršenjem krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda neplaćeni porez se može smatrati imovinskom koristi obzirom da i jeste jedan od oblika prihoda koji je ostvaren izvršenjem krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, to se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je u ostalom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 441. stav 2. ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zlatana Kurtovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić