Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Lukić, advokat iz ..., protiv tuženog „DDOR Novi Sad“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Siniša Novaković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2456/19 od 12.05.2020. godine, na sednici održanoj 14.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2456/19 od 12.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1813/18 od 04.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime duga isplati iznos od 1.507.254,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.06.2018. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 80.668,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2456/19 od 12.05.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate, podneta je 27.09.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.507.254,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 118,4006 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 12.730,12 evra.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, odnosno pobijana vrednost spora je ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić