Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilja neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti su u postupku pred drugostepenim sudom učinjene povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 266. stav 2. i u vezi člana 355. stav 4. ZPP na koje revizija ukazuje. Naime, revizija smatra da je sud pogrešio kada je izuzeo komisiju veštaka i odredio novo veštačenje. Međutim, kako to pravilno nalazi i drugostepeni sud, u postupku je najpre veštačio veštak pojedinac i našao da je sada pokojna ĐĐ bila sposobna za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju, na taj nalaz tužilje su imale primedbe koje im je sačinio stručnjak u skladu sa članom 271. stav 2. ZPP, nakon čega je sud odredio veštačenje od strane komisije veštaka u čiji sastav je ušao i stručnjak koga su tužilje angažovale za pisanje primedbi na nalaz. Ta komisija je dala suprotan zaključak od veštaka pojedinca, odnosno da sada pokojna ĐĐ nije bila sposobna za zaključenje spornog pravnog posla. Prvostepeni sud je na bazi takvog mišljenja doneo presudu, ali je ista ukinuta od strane Apelacionog suda u Beogradu rešenjem Gž 2305/15 od 02.12.2016. godine pri čemu je u odluci drugostepeni sud ukazao na dokaznu vrednost mišljenja stručnjaka koje je bilo osnov za primedbe na nalaz veštaka pojedinca, te na potrebu da se u daljem toku postupka usaglase ranija veštačenja, a ako to nije moguće da se odredi novo veštačenje. Stoji činjenica iz revizije da u daljem toku postupka prvostepeni sud nije pokušao usaglašavanje veštaka pojedinca i komisije veštaka već je odmah odredio novo veštačenje, ali iz okolnosti slučaja u konkretnom predmetu nesumnjivo proizilazi da takav propust prvostepenog suda nije od takvog značaja da bi to moglo da utiče na donošenje zakonite i pravilne presude, a što je nužno za povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP. Takav zaključak se nameće iz nesporne činjenice da je u radu komisije učestvovao pomenuti stručnjak na bazi čijeg mišljenja su stavljene primedbe na nalaz veštaka pojedinca a da je upravo između tog stručnjaka i veštaka pojedinca u toku postupka došlo do potpuno suprotnih zaključaka, te je bilo realno očekivati da se ta veštačenja i ne mogu u daljem toku postupka usaglasiti, tim više što je komisija veštaka u osnovi prihvatila mišljenje stručnjaka iz primedbi na prvobitni nalaz. Sve napred navedeno drugostepeni sud je pravilno ocenio i o tome u obrazloženju svoje odluke dao jasne i ubedljive razloge, te zbog svega i ne stoje povrede postupka na koje ukazuje revizija.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje i tuženi su deca sada pok. ĐĐ koja je preminula 24.12.2013. godine u Beogradu. ĐĐje sa tuženim zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju 23.06.2006. godine u predmetu R 540/06 kojim se tuženi kao davalac izdržavanja obavezao da brine o majci i njenim celokupnim potrebama do kraja njenog života i da je sahrani, a ĐĐ da mu u naknadu za ugovoreno izdržavanje prenese pravo svojine na stanu broj ... u ulici ... ... u ... . ĐĐ je rođena .... godine, a u vreme zaključenja spornog ugovora imala je ... godine, bila je penzioner, bolovala je od povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti i proširenih vena, bolest se manifestovala otežanom kretanju i ranama na nogama koje su teško zarastale. Do zaključenja spornog ugovora lečila se kod interniste, kardiologa i endokrinologa i primala je terapiju za svoje osnovne bolesti. U medicinskoj dokumentaciji u periodu do zaključenja ugovora nema zabeleženih psihičkih izmena ni psihijatrijskih lekova u vidu terapije. Tužilje su, kao potencijalni naslednici ĐĐ, još za njena života podnele tužbu za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju zasnivajući to na tvrdnji da ĐĐ nije imala poslovnu sposobnost potrebnu za zaključenje takvog pravnog posla. ĐĐ je u parnici učestvovala kao tužena do 2009. godine, a 10.04.2008. godine je i saslušana u postupku kao parnična stranka. Uporedo sa parnicom vođen je i postupak za lišenje poslovne sposobnosti i ĐĐ je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R 501/10 od 10.10.2012. godine u potpunosti lišena poslovne sposobnosti i posebnim rešenjem Centra za socijalni rad stavljena je pod starateljstvo organa, a dužnost staratelja je poverena radniku Centra. Razlog za lišenje poslovne sposobnosti je nesposobnost za rasuđivanje zbog psihoorganskog sindroma vaskularnog porekla.

Nije sporan stav nižestepenih sudova da se poslovna sposobnost za zaključenje punovažnog ugovora, pa i ugovora o doživotnom izdržavanju zahteva u trenutku zaključenja tog ugovora – u ovom slučaju 23.06.2006. godine, a na šta ukazuje odredba člana 56. stav 1. ZOO. U odnosu na to pitanje, Sudsko-psihijatrijski odbor Medicinskog fakulteta u Nišu kao veštak u ovom postupku se nesumnjivo izjasnio da u vreme zaključenja ugovora organske promene na mozgu kod sada pokojne ĐĐ nisu remetile proces njenog mišljenja i odlučivanja. Kao potvrdu svega toga veštak se pozvao i na činjenicu da je sada pokojna ĐĐ u sudskom postupku 10.04.2008. godine ciljano i jasno odgovarala na postavljena pitanja u vezi predmeta spora, te da je i to ukazivalo da je i u tom momentu imala očivanu sposobnost rasuđivanja i voljnog odlučivanja, ispravnu orijentaciju u vremenu i prostoru i prema drugim osobama. Znala je kojom je imovinom raspolagala, obrazložila je zbog čega je odlučila da svoju imovinu ostavi jednom od potomaka i tome slično. Dakle, mišljenje veštaka u konkretnom slučaju je zasnovano ne samo na pravilima struke već i na činjenici vezanoj za učešće u postupku sada pokojne ĐĐ. Kada se to ima u vidu onda se ne mogu prihvatiti navodi iz revizije kojima se pobija obavljeno veštačenje, a posebno nije prihvatljiva ni tvrdnja da je sada pokojna ĐĐ od strane tuženog držana u izolaciji jer je učestvovala u parničnom postupku u vezi punovažnosti spornog ugovora, a takođe na određeni način i u postupku koji je vođen radi njenog lišenja poslovne sposobnosti. U krajnjem slučaju pitanje obavljenog veštačenja i činjenice koja je utvrđena na bazi istog, a koje su nižestepeni sudovi prihvatili, se odnosi i na činjenično pravna pitanja koja ne mogu biti predmet ocene u revizijskom postupku.

Kako se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepenih odluka to je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić