Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Vesne Popović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Blaža Minković i Nenad Minković, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Leskovcu i JP „Putevi Srbije“, Beograd, koga zastupa punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi zauzeća i naknade, odlučujući o reviziji tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 42/20 od 21.05.2020. godine, u sednici održanoj 04.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 42/20 od 21.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 42/20 od 21.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 2959/18 od 01.10.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da su tuženi presecanjem parcele kp. br. .. upisane u list nepokretnosti broj .. za KO ..., izvršili zauzeće tužiočeve nepokretnosti i to površina putnog zemljišta pored asfaltnog dela puta (P1) je 175 m2, površina putnog zemljišta pored asfaltnog dela puta (P3) je 51 m2 i površina pod asfaltom (P2) je 326 m2 sve u merama i granicama bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno pravo svojine u korist tužene Republike Srbije na delu nepokretnosti na parceli kp. br. .. upisane u list nepokretnosti broj .. za KO ... u ukupnoj površini od 552 m2, i to površine putnog zemljišta pored asfaltnog dela puta (P1) je 175 m2, površina putnog zemljišta pored asfaltnog dela puta (P3) je 51 m2 i površina pod asfaltom (P2) 326 m2, u merama i granicama bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade za zauzeti deo kp. br. .. u KO ... u površini od 552 m2, plate iznos od 276.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno na ime troškova parničnog postupka plate iznos od 88.020,00 dinara, a ukoliko troškove postupka ne plati u navedenom roku, obavezuju se da na iznos troškova od 72.700,00 dinara, tužiocu plate zakonsku zateznu kamatu počev od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 42/20 od 21.05.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjacio tuženi JP „Putevi Srbije“ Beograd zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj raspravlja kao o posebnoj reviziji prema članu 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom odlukom je zauzeće nepokretnosti i naknada za faktički izuzeto zemljište. Prilikom odlučivanja o pasivnoj legitimaciji tuženog JP ,,Putevi Srbije“ Beograd, pobijanom odlukom je usvojen tužbeni zahtev i tuženi su solidarno obavezani da tužiocima plate naknadu, uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zasnovanih na činjeničnom stanju kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u u vidu, proizlazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi zauzeća i naknade podneta je 06.07.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić