Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Radovanović advokat iz ..., protiv tuženog Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ iz Beograda, koju zastupa Državni pravobranilac iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1993/19 od 21.02.2020. godine, u sednici veća održanoj 15.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1993/19 od 21.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1672/18 od 27.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade materijalne štete zbog niže isplaćene plate za period od 01.05.2015. godine do 30.04.2018. godine isplati iznos od 130.956,35 dinara, u pojedinačno opredeljenim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom kao u njenom sadržaju. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da na iznose iz stava prvog izreke uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja – Filijala Beograd, doprinose sa socijalno zdravstveno osiguranje zaposlenih – Republičkom fondu za socijalno i zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti – Republičkom fondu za osiguranje nazaposlenih, za period od 01.05.2015. godine do 30.04.2018. godine, prema osnovici koja bude važila na dan isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 34.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1993/19 od 21.02.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Užicu P1 1377/14 od 09.02.2017. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Tužbom podnetom 11.05.2018. godine tužilac je zahtevao da se obaveže tuženi da mu naknadi materijalnu štetu zbog manje isplaćene zarade kao i da mu uplati pripadajuće doprinose. Označena vrednost predmeta spora u tžbi je 216.000,00 dinara, s tim da je podneskom od 17.12.2018. godine tužilac smanjio tužbeni zahtev i označio vrednost spora u iznosu od 130.956,35 dianra.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić