U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog „EXPOBANK“ AD sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Tadić, advokat iz ..., radi duga, i po protivtužbi tuženog protivtužioca AA iz ... protiv tužioca-protivtuženog „EXPOBANK“ AD Beograd, radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 78/19 od 09.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 07.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE ODBIJA, kao neosnovana, revizija tužioca- protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 78/19 od 09.05.2019. godine u delu stava trećeg izreke kojim je utvrđeno da je odredba člana 3. Ugovora o dugoročnom kreditu od 21.05.2007. godine apsolutno ništava, i u obavezujućem delu stava četvrtog izreke.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 78/19 od 09.05.2019. godine u stavu drugom, delu stava trećeg izreke u odnosu na član 4. Ugovora o dugoročnom kreditu od 21.05.2007. godine, stavu petom, stavu šestom i stavu sedmom izreke i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužioca- protivtuženog.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 78/19 od 09.05.2019 godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu P 121/18 od 07.11.2018. godine i presuđeno, stavom prvim izreke, da se delimično odražava na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Aranđelovcu Iv-63/14 od 18.03.2014. godine, i to na ime glavnog duga u iznosu od 711.675,96 dinara po zakonskoj zateznoj kamatonoj stopi počev od 13.02.2014. godine pa do konačne isplate i na ime kamate po stopi Centralne Evropske banke i zakonskoj zateznoj kamati na dug od 6.378,81 evro za period od dospelosti kredita 21.09.2007. godine do dospelosti menica 13.02.2014. godine za iznos od 141.228,98 dinara (što predstavlja dinarsku protivvrednost 1.219,91 evro na dan isplate) pa je tuženi AA iz ... obavezan da tužiocu „EXPOBANK“ AD Beograd na ime glavnog duga isplati 711.675,96 dinara (što predstavlja dinarsku protivvrednost 6.378,81 evro) i na ime dospele a neisplaćene kamate 141.228,98 dinara (što predstavlja dinarsku protivvrednost 1.219,91 evro na dan isplate) u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude. Stavom drugim izreke ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Aranđelovcu Iv. 63/14 od 18.03.2014. godine za iznos od 927.110,99 dinara na ime potraživanog glavnog duga i dospele a neisplaćene kamate za period od 21.09.2007. godine do konačne isplate, pa je zahtev tužioca „EXPOBANK“ AD Beograd za navedeni iznos odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog AA iz ..., pa je utvrđeno da su odredbe člana 3. i 4. Ugovora o dugoročnom kreditu br. KR 2007/.. od 21.05.2007. godine koji je tužilac „EXPOBANK“ AD zaključila sa tuženim, apsolutno ništave. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac-protivtuženi „EXPOBANK“ AD Beograd, da tuženom-protivtužiocu AA iz ... na ime sticanja bez osnova zbog neosnovano naplaćene jednokratne naplate po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje isplati iznos od 92,50 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke prodaju navedenu valutu u mestu na dan plaćanja po stopi Centralne Evropske banke počev od 21.05.2007. godine kao dana zaključenja ugovora o kreditu pa do 24.12.2012. godine a od 25.12.2012. godine pa do konačne isplate po zakonskoj zateznoj stopi, dok je protivtužbeni zahtev tuženog odbijen kao neosnovan, da se tužilac obaveže da mu plati na navedeni iznos zakonsku zateznu kamatu počev od 21.05.2007. godine do 24.12.2012. godine. Stavom petim izreke obavezan je tužilac-protivtuženi „EXPOBANK“ AD Beograd, da tuženom-protivtužiocu AA iz ..., na ime sticanja bez osnova zbog neosnovano naplaćene naknade i premije osiguranja garantni devizni depozit isplati iznos od 1.235 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kome poslovne banke prodaju navedenu valutu u mestu i na dan plaćanja po stopi CEB od 21.05.2007. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do konačne isplate po zakonskoj zateznoj kamatnoj stopi, dok je protivtužbeni zahtev tuženog AA iz ... odbijen, kao neosnovan, da se tužilac obaveže da mu plati na navedeni iznos zakonsku zateznu kamatu počev od 21.05.2007. godine pa do 24.12.2012. godine. Stavom šestim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 150.153,76 dinara, dok je stavom sedmim izreke obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 147.173,28 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) i utvrdio da je revizija tužioca-protivtuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog Zakona, na koju se revizijom uopšteno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je tuženom odobrio dugoročni gotovinski kredit u iznosu od 6.166,54 evra sa rokom otplate od 96 rata, po kamatnoj stopi od 17% na godišnjem nivou počev od 21.06.2007. godine o čemu je zaključen ugovor o dugoročnom gotovinskom kreditu br. KR 2007/.. od 21.05.2007. godine. Ugovorne strane su utvrdile da tužilac-banka zadržava pravo da tokom trajanja ugovora prilagođava kamatnu stopu u skladu sa izmenama poslovne politike banke, merama NBS i tržišnim okolnostima, a članom 6. je predviđeno da će kao instrument obezbeđenja i instrument naplate, služiti dve blanko menice klijenta, kao i garantni devizni depozit tuženog u iznosu od 1.235 evra. Ugovorne strane su ugovorile obavezu tuženog da u slučaju docnje za ispunjenje svojih obaveza prema tužiocu – banci u rokovima definisanim ugovorom plati zateznu kamatu koju će banka obračunavati i isplatiti u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate, a u slučaju da je ugovorena kamata veća od zakonske zatezne kamate, ugovorena kamata teče i nakon što tuženi padne u docnju. Tuženi je isplatio ukupno četiri rate u jednakim mesečnim iznosima od po 113,59 evra, a nije isplatio još 92 rate u istim iznosima, što ukupno iznosi 6.038,04 evra, zbog čega je tužilac podneo predlog za izvršenje na osnovu menica, a na osnovu čega je doneto rešenje o izvršenju Iv.63/14 od 18.03.2014. godine, koje je, po prigovoru tuženog, rešenjem Iv.63/14 od 20.05.2014. godine stavljeno van snage, ukinute sve sprovedene radnje i odlučeno da se dalje postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Tuženi je platio tužiocu po osnovu jednokratne naknade za odobrenje kredita 92,50 evra u dinarskoj protivvrednosti, što predstavlja 1,5% iznosa odobrenog kredita, a kako je ugovoreno članom 3. spornog ugovora . Takođe, tuženi je shodno članu 6. ugovora uplatio na račun tužioca devizni depozit u iznosu od 1.235 evra dana 21.05.2007. godine. Dopunskim nalazom veštaka ekonomske struke utvrđeno je dugovanje tuženog prema tužiocu na dan dospelosti kredita 21.09.2007. godine, sa ukupno obračunatom kamatom.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je odredba člana 3. spornog ugovora apsolutno ništava, te je obavezao tužioca- protivtuženog da tuženom-protivtužiocu isplati iznos jednokratne naknade po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud, jer su u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita zauzetim na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine. U tom smislu su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje da je naplata provizije za odobravanje kredita dozvoljena ukoliko je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o svim naknadama i troškovima kredita. Zato je revizija tužioca-protivtuženog delimično odbijena i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Međutim, osnovano se u reviziji ukazuje da drugostepeni sud nije dao nijedan razlog ništavosti člana 4. spornog ugovora o dugoročnom kreditu, a koji reguliše otplatu glavnice kredita, pa je nejasno zbog čega je utvrđeno da je ova odredba spornog ugovora apsolutno ništava.

Takođe, osnovano se u reviziji ukazuje da drugostepeni sud nije cenio nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko finansijske struke, koji se nalazi u spisima, a u kome je navedeno da je banka za iznos depozita, koji je tuženi uplatio kao sredstvo obezbeđenja i instrument naplate potraživanja banke, umanjila visinu potraživanja i na taj način iskoristila data sredstva obezbeđenja. Zato se ne može prihvatiti stanovište drugostepenog suda da je nesporno utvrđena činjenica da tužilac nije vratio tuženom garantni deponovani devizni iznos od 1.235 evra, zbog čega je pobijanom presudom obavezan tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu isplati navedeni iznos sa traženom kamatom.

Osnovani su i navodi revizije kojima se osporava pobijana odluka u stavu drugom izreke, a koja se odnosi na pravo tužioca na isplatu ugovorene kamate, za koju drugostepeni sud smatra da je neosnovan, zato što je zahtev opredeljen na osnovu obračunate kamate konfornom metodom, propisane primenom člana 3. stav 3. Zakona o visini stope zatezne kamate, koja je Odlukom Ustavnog suda Už-82/09 od 12.07.2012. godine u ovom delu oglašen neustavnim. Navedenom odlukom Ustavnog suda je utvrđeno da je komforni metod obračuna zakonske zatezne kamate neustavan, a Zakon o visini stope zatezne kamate se odnosi na zateznu kamatu, a ne na ugovorenu kamatu. Spornim ugovorom stranke su ugovorile način obračuna ugovorene kamate, i to komfornom metodom, a članom 400. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se odredbe člana 400. stav 1. i 2, kojima je propisana zabrana anatocizma, ne odnose na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija. U tom smislu tužilac ima pravo na obračun ukupnog potraživanja na način kako je to ugovoreno spornim ugovorom o dugoročnom kreditu sve do dana dospelosti potraživanja, a tek nakon toga, na ukupno obračunato potraživanje, primenom stope ugovorenih kamata i načina obračuna ugovrenih kamata, banka bi imala pravo da zahteva samo zakonsku zateznu kamatu obračunatu metodom prostog kamatnog obračuna.

Drugostepeni sud nije pouzdano razjasnio mogućnost ugovaranja obračuna ugovorene kamate komfornom metodom, razloge apsolutne ništavosti člana 4.spornog ugovora, kao i da li je tužilac imao pravo da uplaćeni garantni devizni depozit, nakon što je kredit oglašen dospelim u celini, iskoristi kao sredstvo obezbeđenja i instrument naplate potraživanja, u smislu smanjenja potraživanja, te da li tuženi- protivtužilac ima pravo da od banke potražuje iznos garantnog depozita. Od svega navedenog zavisi potpuno utvrđenje činjeničnog stanja, pa pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana. Odluka o troškovima postupka zaviti od konačnog uspeha stranaka u postupku, te je zbog svega nevedenog odlučeno kao u stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, pa će ponovo utvrditi i oceniti činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava nakon čega će ponovo odlučiti o žalbi tužioca-protivtuženog u delu koji se odnosi na utvrđenje apsolutne ništavosti člana 4. spornog ugovora prava tužioca – protivtuženog da uplaćeni garantni depozit iskoristi kao sredstvo obezbeđenja i u tom smislu pravo tuženog-protivtužioca na isplatu ovog depozita, kao i pravo tužioca na obračun ugovorene kamate komfornom metodom.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić