.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 128/2020
24.06.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Olujić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2889/2016 od 02.11.2018. godine, u sednici od 24.06.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2889/2016 od 02.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 712/15 od 27.01.2016. godine, stavom prvim izreke nije dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 18.12.2015. godine. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tužena obaveže da mu na ime naknade materijalne štete isplati 200.000 evra sa kamatom od 23.12.2008. godine i da mu naknadi parnične troškove u iznosu od 264.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke odbijen je predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja troškova postupka. Stavom četvrtim izreke tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 192.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2016. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2889/2016 od 02.11.2018. godine, odbijene su žalbe tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može podneti, u smislu člana 398. stav 1. ZPP. Revizija je podneta i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 398. stav 2. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik kp. .. u katastarskoj opštini ... . Prema kopiji plana od 02.04.1992. godine, na navedenoj parceli je postojao i objekat dimenzija 10 h 9 m2. Tužilac je u ovoj parnici tvrdio da mu je kuću površine 300 m2 na toj parceli zapalio njegov komšija BB dana 10.06.1999. godine, kao mobilisani pripadnik SDB Đakovica. Protiv ovog lica tužilac nije podneo krivičnu prijavu. Nakon okončanja ratnih dejstava, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova povukli su se sa teritorije opštine Đakovica zaključno sa 12.06.1999. godine. Tužba u ovoj parnici podneta je 23.12.2008. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete odbijen kao neosnovan zbog zastarelosti potraživanja.
Prema članu 376. stav 1. ZOO, potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. Stavom drugim je propisano da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 5 godina od kad je šteta nastala.
U konkretnom slučaju, prema navodu tužioca, on je za štetu saznao 10.06.1999. godine, kada je šteta i nastala, pa s obzirom da je tužba podneta 23.12.2008. godine, proizilazi da je protekao objektivni rok zastarelosti od 5 godina iz citirane zakonske odredbe, zbog čega je tužiocu prestalo pravo da od tužene zahteva ispunjenje obaveze, u smislu člana 360. stav 1 ZOO.
Pravilan je zaključak drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne primenjuju odredbe člana 377. ZOO kojim su propisani rokovi zastarelosti kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom. Naime, tužilac nije dokazao da je njegovu kuću zapalio pripadnik organa tužene, protiv koga nije ni podneo krivičnu prijavu. S obzirom da tužilac nije dokazao da je šteta prouzrokovana krivičnim delom, to nema mesta primeni dužih rokova zastarelosti iz odredbe člana 377. ZOO.
Bez uticaja su revizijski navodi kojima se ukazuje da je presudom Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u predmetu protiv Milana Milutinovića i dr. utvrđeno izvršenje krivičnih dela ekvivalentnih krivičnom delu iz člana 372. KZ RS, jer tužilac tokom postupka nije dokazao postojanje uzročno posledične veze između tih krivičnih dela i štete koju je pretrpeo.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
