Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je u radnom odnosu kod tužene počev od 01.09.1985. godine. Ugovorom o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj .. od 29.01.2006. godine utvrđeno je da je tužilja zaposlena na radnom mestu profesora ... sa punim radnim vremenom u trajanju od 40 časova nedeljno, da radna nedelja traje pet radnih dana kao i da raspored i strukturu obaveza u okviru radne nedelje, kao i raspored radnog vremena u okrivu radne nedelje utvrđuje rešenjem direktor tužene. Aneksom ugovora o radu broj .. od 17.09.2010. godine zaključenim između tužilje i tuženog, članom 4. uređeno je da će tužilja poslove nastavnika ... obavljati sa punim radnim vremenom od 100% počev od 01.09.2010. godine. Od strane direktora tužene za školsku 2010/2011 godinu doneto je rešenje od četrdesetočasovnoj radnoj nedelji i godišnjoj normi tužilje, na osnovu koga tužilja ostvaruje teorijsku nastavu od 21 časa, a preostalo vreme je predviđeno za druge oblike rada. Aneksom ugovora o radu broj .. od 09.09.2013. godine zaključenim između tužilje i tuženog u članu drugom uređeno je da će tužilja od 02.09.2013. godine obavljati posao nastavnika ... sa nepunim radnim vremenom od 40%. Rešenjem direktora tužene broj .. od 13.09.2013. godine za školsku 2013/2014 godinu uređeno je da tužilja nedeljno ostvaruje 16 časova od čega teorijska nastava – 8 časova nedeljno, a preostalih 8 časova predstavljaju druge oblike rada. Tužilja potražuje razliku plate za period od marta 2011. godine zaključno sa avgustom 2013. godine, u periodu kada tužena nije donosila rešenja kojim je utvrđivan status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom. Visina štete, odnosno razlike plate utvrđena je veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke na osnovu podataka u odnosu na uporednog zaposlenog kod tužene koji ostvaruje 100% rada prema obračunskim listovima i kartonima zarade za tužilju i uporednog zaposlenog, koji ima duži radni staž u odnosu na tužilju. Na navedeni nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke parnične stranke nisu imale primedbe.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje sa obrazloženjem da je tužilji pričinjena šteta u vidu manje isplaćene zarade i da su se stekli uslovi propisani odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 164. Zakona o radu iz razloga što je tužilji tek Aneksom ugovora o radu od 09.09.2013. godine utvrđen status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom pa tužilji pripada razlika za prethodni period jer joj je zarada neosnovano umanjivana sve do septembra 2013. godine, s obzirom da je do tada imala status zaposlenog sa punim radnim vremenom.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje sa pozivom na odredbu člana 130. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i člana 136. stav 1. tačka 1. istog Zakona sa obrazloženjem da je visina manje isplaćene plate tužilji utvrđena u odnosu na uporednog zaposlenog koji ima više godina radnog staža i pun fond časova, a tužilja nije dokazala koji iznos utvrđene razlike plate predstavlja uvećanje bez uvećanja po osnovu minulog rada koji je isplaćivan uporednom zaposlenom, pa je njeno potraživanje prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomske struke neosnovano jer nije dokazala visinu neisplaćene plate koja bi joj pripala po osnovu zaključenog važećeg Aneksa ugovora o radu u spornom periodu i prema vremenu provedenom na radu.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepna presuda zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, što je uticalo na pravilnu primenu materijalnog prava i donetu odluku o tužbenom zahtevu.

Drugostepeni sud je u sednici veća, odlučivanjem bez održane rasprave, drugačijom ocenom ranije izvedenih dokaza utvrdio drugačije činjenično stanje i doneo suprotnu odluku o tužbenom zahtevu u odnosu na pobijanu prvostepenu presudu. Međutim, ocenu izvedenih dokaza vrši prvostepeni sud. Da bi preinačio presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drugačiju ocenu tih dokaza i utvrdi drugačije činjenice od značaja za presuđenje. Ako ne prihvati ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepenom sudu stoji na raspolaganju mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. U ovom slučaju drugostepeni sud je drugačije ocenio izvedene dokaze i činjenično stanje utvrđeno od strane prvostepenog suda, bez održavanja rasprave i ponavljanja izvedenih dokaza i po potrebi izvođenjem dokaza, jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da parnične stranke nisu imale primedbe na nalaz i mišenje veštaka ekonomske struke, te da je tužena tek u žalbenom postupku (suprotno članu 271. stav 1. ZPP) iznela primedbe na navedeni nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke, a drugostepeni sud nije otvorio raspravu i nije postupio po članu 230. stav 2. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da sud može da odluči da se dokazuju i priznate činjenice ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaže zahtevom kojim ne može raspolagati (član 3. stav 3.). Postupajući na navedeni način drugostepeni sud je učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383, 384 i 394. Zakona o parničnom postupku, koja je uticala na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Sa iznetih razloga pobijana drugostepena presuda je ukinuta i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje u žalbenom postupku u skladu sa primedbama ovog suda.

Na osnovu člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić