Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 1153/19 od 21.01.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog Dejana Zorića - advokata Aleksandra Milosavljevića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu K.73/14 od 15.10.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dejana Zorića - advokat Aleksandar Milosavljević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje ili da preinači u celini prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog Dejana Zorića osloboditi krivične odgovornosti ili odbiti predmetni optužni akt.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Dejana Zorića u podnetom zahtevu ističe da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz razloga jer je bio dužan da izdvoji iz spisa predmeta iskaze svih svedoka koji su ispitani u istražnom postupku vezano za krivično delo učinjeno u odnosu na oštećenog DOO „Dak komerc Novi Sad“ i da iste ne uzima u obzir prilikom donošenja pobijanih presuda, obzirom da prilikom ispitivanja ovih svedoka okrivljeni nije imao branioca po službenoj dužnosti koji bi prisustvovao njihovom ispitivanju, pri čemu je, po stavu branioca, bez uticaja na zakonitost njihovih iskaza datih u istražnom postupku to što je sud većinu ovih svedoka ispitao neposredno na glavnom pretresu, osim svedoka AA i BB čije iskaze date u istražnom postupku je pročitao na glavnom pretresu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer činjenica da je ispitivanje svedoka u istrazi, vezano za krivično delo učinjeno u odnosu na oštećenog DOO „Dak komerc Novi Sad“, obavljeno bez prisustva branioca okrivljenog, po oceni ovoga suda, ne predstavlja razlog za izdvajanje iz spisa predmeta zapisnika o njihovom ispitivanju, jer je u pitanju nedostatak koji se može otkloniti na glavnom pretresu neposrednim ispitivanjem svedoka, a što je u konkretnom slučaju u ovom krivičnom postupku i učinjeno neposrednim ispitivanjem na glavnom pretresu svedoka VV, GG, DD i ĐĐ, a u prisustvu branioca okrivljenog, dok su iskazi svedoka AA od 24.03.2015. godine i BB od 30.03.2015. godine koji su dati u postupku istrage pročitani na glavnom pretresu na saglasan predlog stranaka, a što proizilazi iz spisa predmeta i pobijanih presuda. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Zorića u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da u radnjama okrivljenog nema bitnih elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim i osuđen, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem sopstvenog činjeničnog zaključka da svim izvedenim dokazima tokom postupka nije na nesumnjiv način dokazano da je upravo okrivljeni Dejan Zorić u odnosu na oštećene preduzeo, odnosno naložio preduzimanje radnji koje su mu stavljene na teret i za koje je osuđen, te da je postupao u zajednici i po prethodnom dogovoru sa EE.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, te da u pobijanim presudama o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presuda o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, kao i da drugostepeni sud nije dao ocenu svih žalbenih navoda odbrane. Osim toga, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Imajući u vidu da bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Zorića - advokata Aleksandra Milosavljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić