.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1926/2019
14.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Šestić, advokat iz ..., protiv tužene protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Đorđević, advokat iz ..., radi raskida ugovora i isplate naknade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7267/2016 od 24.10.2018. godine, u sednici održanoj 14.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7267/2016 od 24.10.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 889/16 od 27.06.2016. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen protivtužbeni zahtev, pa je obavezana protivtužena da protivtužilji isplati 251.072,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.10.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev za 3.248.928,00 dinara sa kamatom od 29.10.2011. godine. Stavom trećim izreke obavezana je protivtužilja da protivtuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 141.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7267/2016 od 24.10.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene protivtužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem prvostepene presude, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene protivtužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka.
Tužena je podnela odgovor na reviziju tužilje.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana, da, kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojim je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužilje, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zorana Delibašić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
