Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Ivković, advokat iz ..., protiv tuženih 1. Visoke poslovne škole strukovnih studija iz Valjeva i 2. BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Predrag Stefanović, advokat iz ..., radi poništaja ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1498/16 od 04.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1498/16 od 04.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 45/15 od 28.01.2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonit ugovor o dopunskom radu br. .. od 01.10.2014. godine, zaključen između tuženih, što su isti dužni priznati i trpeti. U stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženima solidarno naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1498/16 od 04.10.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena odluka je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba je podneta dana 02.03.2015. godine, radi poništaja ugovora o dopunskom radu, zaključenog između tuženih dana 01.10.2014. godine. Prema referatu tužbe, tužilac je zaposlen kod tuženog prvog reda, na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom. Predmetni ugovor tužilac osporava smatrajući da je on mogao da održava dopunske časove (van radnog odnosa) i da stoga nije bilo potrebe za angažovanjem tuženog drugog reda. Kao vrednost predmeta spora u tužbi je naznačen iznos od 120.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 998,00 evra.

Kod izloženog stanja stvari, sledi da revizija nije dozvoljena prema propisanom cenzusu, jer je vrednost predmeta spora značajno niža od propisanog revizijskog praga od 40.000,00 evra. Pri tom, predmetni spor nije u vezi sa zasnivanjem, postojanjem ili prestankom radnog odnosa, pa revizija tužioca nije dozvoljena ni po članu 441. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić