U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Rajčević, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Šokac, advokat u .... i tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Dašić, advokat u ..., uz učešće umešača na strani tužioca GG iz ..., radi proglašenja da je nedopušteno izvršenje, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3050/19 od 03.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 21.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3050/19 od 03.10.2019. godine, tako što se žalba tužioca odbija i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Somboru P 1744/18 od 06.03.2019. godine.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom BB na ime troškova postupka isplati iznos od 457.856,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate, u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Somboru je presudom P 1744/18 od 06.03.2019. godine, odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je nedozvoljeno izvršenje na nepokretnosti upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO ..., parcela broj ..., zemljište pod zgradom – objektom i zemljište uz zgradu – objekat ukupne površine 4 ara 27 m2, što čini porodičnu stambenu zgradu označenu kao zgrada broj 1, pomoćna zgrada označena kao zgrada broj 2, pomoćna zgrada označena kao zgrada broj 3, pomoćna zgrada označena kao broj 4, koja se nalazi u .... u ulici ... broj ..., a koji postupak se vodio pred Osnovnim sudom u Somboru pod brojem I 3853/10, te kojim je tražio da tuženi BB i AA da predaju u posed tužiocu nekretninu opisanu u prethodnom stavu i izdaju potrebnu ispravu za upis prava svojine na predmetnim nepokretnostima kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti ..., te da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno nadoknade troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Obavezan je tužilac da tuženom BB nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 171.856,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 3050/19 od 03.10.2019. godine usvojio žalbu tužioca pa je presudu Osnovnog suda u Somboru P 1744/18 od 06.03.2019. godine preinačio tako što je utvrdio da je nedopušteno izvršenje na nepokretnosti upisanoj u listu nepokretnosti broj ... KO ..., parcela broj ..., zemljište pod zgradom i objektom i zemljište uz zgradu – objekat, ukupne površine 4 ara 27 m2, što čini porodična stambena zgrada označena kao zgrada broj 1, pomoćna zgrada označena kao broj 2, pomoćna zgrada označena kao zgrada broj 3, pomoćna zgrada označena kao broj 4, koja se nalazi u ..., u ulici ... broj ..., u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Somboru pod brojem I 3853/10, pa je obavezan tuženi BB da tužiocu preda u posed nepokretnosti i izda ispravu podobnu za upis prava svojine na nepokretnostima kod RGZ, Službe za katastar nepokretnosti u Apatinu, te da u suprotnom ova presuda služi kao osnov za uknjižbu prava svojine kod nadležnog organa i obavezuju se tuženi BB i tuženi VV da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 382.675,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Obavezani su tuženi da soliarno naknade tužiocu troškove postupka žalbe u iznosu od 133.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda, tuženi BB je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog BB dozvoljena i da je osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred Osnovnim sudom u Somboru, Sudska jedinica u Apatinu je vođen izvršni postupak pod brojem I 3853/10 po predlogu izvršnog poverioca, ovde tuženog BB, radi naplate novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku, ovde tuženom VV, koji je pokrenut 07.12.2010. godine. Rešenje o izvršenju je doneto 22.12.2010. godine. U tom rešenju je sud naložio RGZ SKN Apatin da izvrši upis promene svojine po osnovu kupoprodaje od 13.04.2007. godine sa imena prodavca DD na ime izvršnog dužnika ŽŽ, kao vlasnika nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., bliže opisane u obrazloženju presude. Rešenje o izvršenju od 22.12.2010. godine je dostavljeno izvršnom dužniku 29.12.2010. godine i postalo je pravnosnažno 21.03.2011. godine. Rešenje RGZ SKN Apatin od 13.07.2012. godine, kojim je upisano pravo svojine u korist ovde tuženog ĐĐ je njemu dostavljeno 27.07.2012. godine. Već 17.08.2012. godine tuženi VV je zaključio ugovor o prodaji sa GG. Tada u javnim knjigama nije bilo upisanih tereta niti zabeležbe rešenja o izvršenju. Potom je GG 04.01.2013. godine zaključio ugovor o prodaji istih nepokretnosti i prodao ih AA, ovde tužiocu. U to vreme u listu nepokretnosti takođe nisu bile upisane zabeležbe rešenja o izvršenju niti drugi tereti. Oba ugovora o prodaji su overena kod suda. GG je sačinio i pismenu izjavu koju je overio pred Osnovnim sudom u Somboru, u kojoj je izjavio da je pristupio zaključenju kupoprodajnog ugovora sa AA za opisanu nepokretnost i da prilikom zaključenja ugovora nije bilo mana volje i garantovao je da na predmetnoj nepokretnosti nema fizičkih i pravnih nedostataka, niti pretenzija trećih lica koja bi ograničavala pravo svojine budućeg vlasnika i da su sve obaveze koje terete nepokretnosti izmirene danom predaje nepokretnosti u posed kupcu. Prometi nepokretnosti po oba navedena ugovora su sprovedena u katastru nepokretnosti od strane RGZ SKN Apatin i to prema neosporenom navodu tužbe na ime GG rešenjem od 11.10.2012. godine, a na ime tužioca rešenjem od 14.02.2013. godine. Postupak izvršenja je okončan zaključkom od 04.04.2017. godine o dosuđenju nepokretnosti izvršnom poveriocu u svojinu. Rešenjem I 3853/10 od 27.12.2013. godine, tužilac je upućen da pokrene parnični postupak protiv izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, ovde tuženih, radi proglašenja da je izvršenje na nepokretnosti nedopušteno.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da prodavac VV nije bio savestan, s obzirom na to da je preneo na drugoga pravo svojine u toku postupka izvršenja koji je protiv njega vođen kao izvršnog dužnika, iako mu je moralo biti poznato da je nepokretnost predmet izvršenja. Ovo stoga što je VV rešenje o upisu prava svojine u njegovu korist koje je sprovedeno po službenoj dužnosti njemu dostavljeno 27.07.2012. godine, a nekretninu je prodao već 17.08.2012. godine. Takođe je zaključio da su sticaoci nepokretnosti GG i AA bili savesni, odnosno da oni nisu znali, niti su mogli da znaju da se u pogledu prometovane nepokretnosti vodi postupak izvršenja, s obzirom na to da ta činjenica nije bila zabeležena u javnoj knjizi o evidenciji prava na nepokretnost. Međutim, odbio je tužbeni zahtev nalazeći da je raspolaganje od strane izvršnog dužnika VV ugovorom o prodaji od 17.08.2012. godine, apsolutno ništavo i da ne proizvodi pravno dejstvo, pa da samim tim ni kasnije raspolaganje od strane GG, AA, ovde tužiocu nema pravno dejstvo, te da je dopušteno namirenje izvršnog poverioca, ovde tuženog BB iz vrednosti nepokretnosti na osnovu člana 20. stav 7. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 31/11).

Suprotno, apelacioni sud je ocenio da je bitna činjenica ta što nije postojala zabeležba rešenja o izvršenju na nepokretnosti u vreme tužiočevog sticanja prava svojine (član 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju). Odredbu člana 20. stav 7. istog zakona je tumačio tako da odrednica da „ne proizvodi pravno dejstvo“ raspolaganje imovinom koju izvršni dužnik učini nakon prijema rešenja o izvršenju, ne znači da su ta raspolaganja ništava, kako je to pogrešno zaključio prvostepeni sud. Dodao je da ova odredba ne predpostavlja da je treće lice u čiju korist je izvršni dužnik raspolagao imovinom pravnim poslom bilo nesavesno, odnosno da je znalo ili moralo znati za zabranu raspolaganja, da ova zakonska odredba štiti izvršnog poverioca, samo u kontekstu koji je propisan u odredbama Zakona o obligacionim odnosima o pobijanju dužnikovih pravnih radnji. U konkretnom slučaju za tužioca, a i za njegovog pravnog prethodnika nije utvrđeno da im je bilo poznato da raspolaganjem, dužnik nanosi štetu poveriocima, niti su to mogli da znaju. Kako je u prvostepenom postupku utvrđeno da su oni savesni sticaoci, da nisu znali niti mogli da znaju da je nepokretnost predmet izvršenja, a da tuženi BB, izvršni poverilac nije upisao svoje založno pravo na osnovu rešenja o izvršenju na nepokretnosti izvršnog dužnika u vreme kada je zaključen ugovor o prometu nepokretnosti od strane izvršnog dužnika trećem licu, GG, a ni u trenutku kada je zaključen ugovor o prodaji iste nepokretnosti 04.01.2013. godine od GG, ovde tužiocu, niti je ikada zabeležena javna prodaja nepokretnosti u javnim knjigama; to ne postoji pravo izvršnog poverioca na namirenje iz vrednosti nepokretnosti u odnosu na treće lice ovde tužioca. Zaključio je da tužilac ima pravo na nepokretnosti koje je sprečavalo izvršenje (od sticanja 14.02.2013. godine) i da izvršenje na tim nepokretnostima u postupku koji se pred Osnovnim sudom u Somboru vodio pod brojem I 3835/10 jeste bilo nedopušteno, jer nepokretnosti nisu bile imovina izvršnog dužnika u vreme njegovog sprovođenja. Posledica ovakve odluke je i usvajanje tužbenog zahteva kojim je traženo da tuženi BB tužiocu preda u svojinu i vrati mu posed na spornim nepokretnostima.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Članom 20. stav 7. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 31/2011) je propisano da ne proizvode pravno dejstvo raspolaganja imovinom koja izvršni dužnik učini nakon prijema rešenja o izvršenju, odnosno zaključka kojim se određuje izvršenje. Ovaj zakon se primenjuje na osnovu člana 358. stav 1. istog Zakona.

Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je tuženi BB poverilac, a da je tuženi VV njegov dužnik. Rešenje o izvršenju po predlogu BB je doneto od strane Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Apatinu broj I3853/10 dana 22.12.2010. godine. Predmet izvršenja je naplata novčanog potraživanja. Rešenjem od 27.12.2010. godine, izvršni sud je naložio RGZ SKN Apatin da izvrši upis promene svojine po osnovu ugovora o kupoprodaji od 13.04.2007. godine sa imena prodavca DD na ime izvršnog dužnika VV, kao vlasnika nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj ... KO ... . Bitna činjenica za rešenje ove parnice je ta što je rešenje o izvršenju od 22.12.2010. godine dostavljeno izvršnom dužniku 29.12.2010. godine (postalo je pravnosnažno 21.03.2011. godine) i od tog dana izvršni dužnik VV zna (imajući u vidu napred citiranu zakonsku odredbu) da ukoliko zaključi pravni posao i otuđi nepokretnost koja je predmet izvršenja, da će taj pravni posao biti bez dejstva. Međutim, dužnik VV je nakon što je pravo svojine na spornoj nepokretnosti upisano po službenoj dužnosti na njegovo ime u javnim knjigama 13.07.2012. godine, već sledećeg meseca 17.08.2012. godine, spornu nepokretnost prodao GG. Tačno je da u to vreme u javnim knjigama nije bilo upisanih tereta, niti zabeležbe rešenja o izvršenju. Međutim, bilo je jasno šta je osnov upisa, a to je rešenje suda i upis prava svojine po službenoj dužnosti doneto u izvršnom postupku. Potom je GG ubrzo prodao nepokretnost ovde tužiocu AA (04.01.2013. godine). Vrhovni kasacioni sud je zaključio (suprotno od nižestepenih sudova) da opisani sled događaja ukazuje da tužilac nije bio savestan prilikom kupovine ove nepokretnosti jer je mogao da zna da je u pozadini raspolaganje u cilju izbegavanja dužnikove obaveze. Proverom u Službi katastara nepokretnosti mogao je da uoči da je VV upisan 13.07.2012. godine, a da je već 17.08.2012. godine kupljenu nepokretnost prodao GG, a da ju je on od GG kupio već 04.01.2013. godine. Učestalost zaključivanja ugovora o kupoprodaji (iako je dozvoljeno), savesnu osobu upozorava da treba da izvrši dodatne provere kako bi zaštitio svoja prava i interese prilikom zaključenja ugovora o prodaji. Da je tako postupio tužilac bi uočio da je VV kao dužnik u postupku izvršenja upisan u javne knjige kao vlasnik nepokretnosti po službenoj dužnosti kako bi se moglo sprovesti dozvoljeno izvršenje. Tada bi znao da je VV dužnik, da je raspolagao imovinom nakon što je primio rešenje o dozvoli izvršenja, a što prema citiranoj zakonskoj odredbi takvo raspolaganje (a potom i ona sledeća) čini bez dejstva.

Iz ovih razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da je izvršenje dopušteno, da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan zbog čega je pravilno prvostepeni sud odbio njegov tužbeni zahtev, pa je preinačio presudu Apelacionog suda i odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu, to je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučio o svim troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1, 154. stav 1. i 163. ZPP, pa je obavezao tužioca da tuženom BB nadoknadi troškove u ukupnom iznosu od 457.856,00 dinara. Troškovi postupka se odnose na sastav odgovora na tužbu 11.250,00 dinara, na pristup na 7 održanih ročišta po 12.750,00 dinara (ukupno 89.250,00 dinara), na pristup na 9 odloženih ročišta u ½ dela tarife po 7.125,00 dinara (ukupno 64.125,00 dinara) na osnovu tarifnog broja 13, 15. i 16. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12), te na taksu na odgovor na tužbu iznos od 7.231,00 dinara, za sastav revizije 22.500,00 dinara, na taksu na reviziju iznos od 104.100,00 dinara i na taksu na revizijsku odluku 159.400,00 dinara, na osnovu Tarifnog broja 1. tačka 3 i 5, Tarifnog broja 2. tačka 11. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94 – 95/18). Na troškove postupka dosuđena je i zakonska kamata počev od dana izvršnosti presude, pa do isplate.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić