Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac je overenim ugovorom o kupoprodaji kupio od VV iz ... stan broj .. površine 24 kvadratna metra u stambenoj zgradi u ulici ... broj .. postojećoj na kp.br. .. KO ..., koja je potom izgorela u požaru, tako da stan koji je tužilac kupio na terenu ne postoji. Iako objekat na terenu na katastarskoj parceli broj .. više ne postoji, u listu nepokretnosti broj .. KO ... i dalje je upisana stambena zgrada za kolektivno stanovanje korisnika Opština ... . Dana 09.09.2009. godine je nadležna građevinska inspekcija izvršila inspekcijski pregled i sačinila zapisnik, pošto je na delu katastarske parcele broj .., koja je vlasništvo Republike Srbije a na kojoj je nosilac prava korišćenja Ministarstvo odbrane, tužilac bez dozvole nadležnih organa montirao na betonskoj ploči čeličnu konstrukciju dimenzija 15 h 6,6 metara u osnovi na kojoj su bili završeni montažni građevinski radovi. Prema tužiočevoj izjavi datoj inspektoru, metalna konstrukcija je postavljena na temeljima stana broj .., a tužilac je izveo radove na sanaciji starog objekta približno istih dimenzija koji je izgoreo u požaru, a za ovaj objekat je predao zahtev za legalizaciju. Međutim, dalje je utvrđeno da je tužiočev zahtev za legalizaciju odbačen, zato što tužilac nije dostavio dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za objekat koji je predmet legalizacije, prvenstveno zato što je Ministarstvo odbrane prigovorilo da je ono nosilac prava korišćenja na katastarskim parcelama na kojima se nalazi postavljena metalna konstrukcija.

Na osnovu usmenog dogovora i nepotpisanog ugovora od 01.01.2013. godine o zakupu navedene metalne konstrukcije, tuženi je tužiocu od aprila 2013. godine pa zaključno sa 2014. godinom plaćao zakupninu na ime korišćenja metalne konstrukcije u iznosu od po 700 evra mesečno. Ova konstrukcija je sredstvima tuženog adaptirana u autoperionicu i kafić u koji su, prema iskazu tužioca, uložena sredstva tuženog u iznosu od 20.000 evra i, prema iskazu tuženog, u iznosu od 50.000 do 60.000 evra. Tuženi je prestao sa plaćanjem zakupnine kada je saznao da tužilac ne može da legalizuje navedeni objekat pošto je podignut na zemljištu koje je u vlasništvu Ministarstva odbrane.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za raskid ugovora o zakupu i predaju objekta, pozivivajući se na odredbe člana 567, 583, 584. i 585. Zakona o obligacionim odnosima, zato što je tužilac vlasnik stana broj .., površine 24 kvadratna metra koji se nalazi na kp.br. .. KO ... odnosno bez obzira što stan na licu mesta ne postoji, na temeljima istog stana je tužilac postavio metalnu konstrukciju koja, pored navedene katastarske parcele, zahvata i katastarske parcele .. i .. na kojima je nosilac prava korišćenja Ministarstvo odbrane. Takođe je prvostepeni sud imao u vidu da su se, mada bez zaključenog pismenog ugovora o zakupu, stranke dogovorile da tužilac kao zakupodavac, tuženom kao zakupoprimcu, preda u posed nedovršene objekte ukupne površine 220 kvadratnih metara na parcelama broj .., .. i .., te da su se dogovorile da tuženi plaća tužiocu zakupninu od 700 evra mesečno, da je tuženi zakupninu plaćao redovno, ali da je prestao to da čini. Stoga je prvostepeni sud zaključio da postoji osnov za raskid ugovora, pošto je tuženi prestao da izvršava ugovor o zakupu, a s obzirom da je tuženi i dalje u državini objekta koji je predmet zakupa, prvostepeni sud je, u smislu odredbe člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tuženog obavezao i da tužiocu preda zakupljeni prostor. Pri tom je prvostepeni sud cenio navode tuženog da je on - tuženi sagradio objekat, te da tužilac ne može potraživati predaju tog objekta, ali pošto tuženi nije predložio dokaze o istinitosti svojih navoda, prvostepeni sud je u smislu odredbe člana 231. ZPP usvojio i tužbeni zahtev za predaju objekta.

Pobijanom presudom preinačena je prvostepena presuda u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev za predaju objekta, tako što je u ovom delu odbijen, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom tužioca osnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenu pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 383. stav 3. ZPP.

Naime, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da je izveo pogrešan činjenični zaključak i pogrešno primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog da tužiocu preda u državinu poslovni prostor koji se sastoji iz stana broj .., površine 24 kvadratna metra koji je upisan kao poseban deo zgrade broj .. izgrađene na katastarskoj parceli .. upisanoj u list nepokretnosti .. KO ... . Prema zaključku drugostepenog suda, nezavisno od činjenice da je zakupac po prestanku ugovora o zakupu dužan da zakupljenu stvar vrati zakupodavcu u smislu odredaba člana 585. Zakona o obligacionim odnosima i shodnom primenom odredaba člana 132. stav 1. istog zakona, iz zapisnika građevinskog inspektora o izvršenom inspekcijskom nadzoru od 09.09.2009. godine proizilazi da na dan izvršene kontrole, a samim tim i na dan zaključenja ugovora o zakupu od 01.01.2013. godine, stan površine 24 kvadratna metra, sagrađen na parceli broj .. čiju predaju tužilac traži nije postojao, već je taj stan izgoreo u požaru. Polazeći od izjave tužioca datoj građevinskom inspektoru da je postavio metalnu konstrukciju na temeljima istog stana, s tim što je metalna konstrukcija površine 220 kvadratnih metara, a stan površine 24 kvadratna metra, a s obzirom na očiglednu nesaglasnost između površine ranije srušene sobe – stana i novopostavljene metalne konstrukcije i imajući u vidu činjenicu da je navedena konstrukcija postavljena na katastarskim parcelama na kojima se nije nalazio tužiočev stan, drugostepeni sud zaključuje da tužilac tuženom nikada i nije predao tada već nepostojeći stan površine 24 kvadratna metra. Stoga tužilac od tuženog kao zakupca ne može potraživati predaju stvari, odnosno tuženi ne može imati obavezu da stvar koju nije zakupio i koja mu nije predata u posed radi korišćenja po osnovu zakupa, vrati tužiocu, po osnovu raskida ugovora o zakupu, pa je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku u tom delu i odbio tužbeni zahtev za predaju nepokretnosti.

Međutim, drugostepeni sud je bez otvaranja rasprave svoju odluku zasnovao na činjenicama kojih nema u prvostepenoj presudi i na drugačijoj oceni dokaza. Na ovaj način drugostepeni sud je promenio utvrđeno činjenično stanje, na šta se osnovano ukazuje u reviziji kao i na druge propuste tog suda koji se tiču promene činjeničnog stanja bez održavanja rasprave i ponavljanja izvedenih dokaza.

Imajući u vidu izneto, odnosno da je drugostepeni sud počinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. ZPP, jer je bez održane rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, u pogledu toga šta je predmet zakupa, a od čega zavisi i pravilna primena odredaba 585. Zakona o obligacionim odnosima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, pobijanu odluku ukinuo u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će doneti novu odluku o žalbi tuženog, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić