Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije učinio ni bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP na koju se u reviziji neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je suvlasnik sa udelom od ½ na kp. br. ... upisane u ln. br. ... KO ... . Vlasništvo je stekao po osnovu ugovora o poklonu Ov. br. .../... od 23.07.2003. godine, od sada pokojnog oca. Navedena parcela je po kulturi pašnjak, pete klase, koju su do 1970. godine obrađivali roditelji tužioca, a sam tužilac nikada nije obrađivao svoj suvlasnički udeo parcele od ½. Navedena parcela se sa istočne i južne strane graniči sa parcelom tuženog kp. br. ... na kojoj se nalazi medicinski i komunalni otpad (staklo, laboratorijski materijal, šut, stare traktorske gume, odbačeni televizori), a deo ovog otpadnog materijala je zahvatio i jugoistočni deo kp. br. ... u površini od 538 m2, dok je preostali deo ove parcele neobrađen, urastao u travu i drveće. Odvoženje medicinskog otpada iz Kliničkog centra od 1991. godine, vršilo je JKP „Medijana“, a od 2006. godine uspostavljen je sistem sakupljanja, odvoženja i tretmana medicinskog otpada na način regulisan zakonom. Prema nalazu i mišljenju veštaka poljoprivredne struke izgubljena dobit zbog neostvarenih prinosa od povrtarskih kultura (mladi krompir, pasulj i merkantilni krompir) u periodu 2011. do 2013. godine, iznosi ukupno 1.670.400,00 dinara, odnosno neostvareni prinosi sa tužiočeve ½ parcele ukupno iznose 835.200,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete u vidu izmakle dobiti osnovan.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu štete u vidu izmakle koristi, primenom članova 189. i 190 ZOO, jer tužilac nije dokazao osnov ovog tužbenog zahteva, pošto se nije moglo zaključiti da je tužilac osnovano mogao očekivati korist po redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima ili da je u tome sprečen protivpravnom radnjom ili propuštanjem tuženog.

Odredbom člana 189. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima-ZOO propisano je da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete tako i na naknadu izmakle koristi. Prema stavu 3. istog člana pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Saglasno navedenom, izmakla korist ili izgubljena dobit je vid materijalne štete (član 155. ZOO) i u smislu člana 189. stav 3. ZOO, pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Iz navedenog sledi da taj dobitak svakako ne može predstavljati nadu ili očekivanje nekog lica o dobitku koji bi eventualno mogao da bude ostvaren. Upravo suprotno, izmaklu korist čini očekivano uvećanje imovine do koga bi izvesno došlo i jedino što je merodavno u tom slučaju jeste objektivna mogućnost sticanja dobiti prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. S`toga šteta u vidu izmakle koristi predstavlja samo ona korist koju je oštećeno lice osnovano moglo da očekuje da nije usledila štetna radnja.

Naime, iako je u prvostepenom postupku utvrđeno da su tužiočevi roditelji obrađivali navedenu parcelu do 1970. godine, iskaz tužioca i drugi izvedeni dokazi ne ukazuju na kontinuitet u bavljenju poljoprivredom, jer tužilac sam nikada nije obrađivao svoj suvlasnički udeo parcele od ½ koju je stekao po osnovu ugovora o poklonu, pa nije ni ostvarivao prihode od uzgoja na tom zemljištu, a što je polazni osnov za utvrđenje eventualne izmakle koristi. Ovakav zaključak u krajnjem slučaju proizlazi iz iskaza samog tužioca koji je naveo da nikada nije obrađivao svoj suvlasnički udeo parcele od ½. Sudski veštak za oblast poljoprivrede je nalaz dao na osnovu statističkih parametara i prosečnih pokazatelja za određeno područje, a ne na osnovu egzaktnih podataka o zemljištu i kulturi kojima je raspolagao tužilac, shodno čemu je drugostepeni sud pravilno ocenio da izgubljena dobit po ovom osnovu nije dokazana.

Suprotno navodima revizije kojima se ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o štetnim imisijama koje treba ceniti u smislu odredbe člana 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa prema kojoj je vlasnik nepokretnosti dužan da se pri korišćenju nepokretnosti uzdržava od radnji i da otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti kojima se otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, čađi, buke, oticanje otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobičajena s`obzirom na prirodu i namenu tih nepokretnosti i na mesne prilike ili kojima se prouzrokuje znatnija šteta, pravilna je odluka drugostepenog suda jer u konkretnom slučaju nije u pitanju zahtev radi uklanjanja medicinskog otpada i otpadnih voda - fekalija iz bolnice, na osnovu člana 156. ZOO. U smislu citirane odredbe, svako može zahtevati od drugog da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Stavom 2. ovog člana predviđeno je da će sud na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja ili da se otkloni izvor opasnosti (što tužilac u ovoj parnici ne zahteva). Naime, tužilac u reviziji navodi da se obraćao različitim institucijama radi zaštite navedene nepokretnosti dostavljajući brojne zahteve i pritužbe koji se nalaze u spisima. Međutim, to sve nije od značaja za odlučivanje u ovom slučaju imajući u vidu postavljeni tužbeni zahtev.

Bez uticaja su i navodi revizije kojima se ukazuje na odluke u kojima su sudovi zauzeli drugačiji pravni stav u situacijama kada tužioci u tim parnicama zbog prekomernih imisija dugi niz godina ne obrađuju svoje parcele. Nesumnjivo pravo građana na jednaku zaštitu prava i na pravnu sigurnost ne znači istovremeno i obaveznost primene pravnih stavova iz ranije donetih sudskih odluka u slučajevima koji mogu biti činjenično i pravno slični, ali ne moraju biti i identični pošto bi se time ograničilo pravo građana na pravično suđenje, takođe, zajemčeno Ustavom po kome svako ima pravo da mu nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku raspravi sve aspekte konkretnog slučaja i donese pravilnu odluku o njegovom pravu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić