U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., koga zastupa Biro za pružanje pravne pomoći Grada Novog Sada, protiv tuženog JKP „Parking servis“ iz Novog Sada, koga zastupa punomoćnik Aleksandar Bojkov, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3492/19 od 02.03.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3492/19 od 02.03.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 829/18 od 11.06.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ...-...-.../... od 07.02.2018. godine i da se obaveže tuženi da ga vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 98.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3492/19 od 02.03.2020. godine, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s`obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu „...“ po osnovu ugovora o radu od 30.06.2005. godine i Aneksa ugovora o radu od 18.09.2014. godine. Pobijanim rešenjem tuženog broj ...-...-.../... od 07.02.2018. godine, prestao mu je radni odnos otkazom ugovora o radu sa pratećim Aneksom, zbog povrede radne dužnosti i obaveze, na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 107. tačka 1. i 2. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, zbog toga što u periodu od 01.12.2017. godine do 15.01.2018. godine nije predavao dnevne pazare u ukupnom iznosu od 77.705,00 dinara čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 107. stav 1. tačka 1. i 2. Pojedinačnog kolektivnog ugovora, tačke 10B podtačka 1. i 2. Aneksa ugovora o radu od 18.09.2014. godine a koja se sastoji u „neizvršavanju i neblagovremenom, nesavesnom i nemarnom izvršavanju radnih dužnosti i obaveza“ i „nezakonitom raspolaganju sredstava preduzeća, sredstvima preduzeća“.Tužilac nije poštovao Uputstvo za rad na zatvorenim parkiralištima i garažama od 01.07.2011. godine, kojom je propisano da su inkasanati koji rade na naplati parkiranja u obavezi da svoj dnevni pazar uz dnevnu rekapitulaciju pazara predaju na blagajnu preduzeća u roku od 24 sata. Tužilac nije redovno predavao pazare (kasnio je s`predajom pazra 10-15 dana) iz kojih razloga ga je poslovođa BB više puta opominjao i govorio da se pazari moraju redovno predavati. Prilikom obavljanja svakodnevnog posla tužilac nije poštovao pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem svojih ugovorenih obaveza iz radnog odnosa, već je svesno kršio interna akta poslodavca, pa je zbog takvog postupanja tužioca, poslovođa BB obavestio svoje pretpostavljene. Takođe je utvrđeno da je tokom septembra 2017. godine, tužilac prijavio da su nestala dva pazara, nakon čega su od strane tuženog angažovani serviseri koji su pregledali video snimke sigurnosnih kamera i tada je utvrđeno da nije došlo do obijanja naplatnog mesta, nije pozvana policija, a tužilac je kasnije vratio nestale pazare. Iz iskaza saslušanih svedoka utvrđeno je da je tolerancija za kašnjenje u predaji pazara bila 2-3 dana. Pre otkaza ugovora o radu tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz od 24.01.2018. godine, na koje se tužilac pismeno izjasnio 02.02.2018.godine, navodeći da su svi pazari koje je dugovao izmireni i da kao dokaz dostavlja izveštaj blagajne. Izvinio se i naveo da kao dugogodišnji radnik nikada nije imao takvih problema i da obećava da ih ubuduće neće imati.

Uputstvom za rad na zatvorenim parkiralištima i garažama od 01.07.2011. godine, propisan je način rada inkasanta na zatvorenim parkiralištima i gražama, a koji se primenjuje u službi za eksploataciju parkirališta i garaža tuženog. Navedenim uputstvom je između ostalog predviđeno da su s obzirom na smenski rad inkasanata koji rade na naplati parkiranja, u obavezi da svoj dnevni pazar uz dnevnu rekapitulaciju pazara predaju na blagajnu preduzeća u roku od 24 sata.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev, nalazeći da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog neizvršavanja, neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih dužnosti i obaveza (kasnio je sa predajom pazara 10-15 dana) i ponašanja suprotnog propisanim pravilima tuženog, kojima je uređena procedura naplate usluge parkiranja i predaje pazara blagajni tuženog , čime je tužilac učinio povredu radne obaveze iz člana 107. stav 1. tačka 1. i 2. Pojedinačnog kolektivnog ugovora, tačke 10B podtačka 1. i 2. Aneksa ugovora o radu od 18.09.2014. godine, Uputstva za rad na zatvorenim parkiralištima i garažama i da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito doneto na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu.

Prema članu 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 54/09 i 75/14) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1), ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5).

Prema članu 107. stav 1. Pojedinačnog kolektivnog ugovora od 28.11.2017. godine, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom namerno ili iz krajnje nepažnje učini povredu radne obaveze i to: neizvršavanje i neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza (tačka 1.) i nezakonito raspolaganje sredstvima preduzeća (tačka 2.).

Prihvatajući u potpunosti izložene razloge nižestepenog suda ovaj sud nalazi da nisu osnovani revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, u konkretnom slučaju postoji krivica zaposlenog za povredu radne obaveze. Postupajući suprotno navedenim pravilima tužilac je iskazao nemarno i nesavesno ponašanje, a posao je obavljao u suprotnosti sa propisanim pravilima tuženog. Stoga su i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda bili ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, jer je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana iz 107. stav 1. tačka 1. i 2. Pojedinačnog kolektivnog ugovora, tačke 10B podtačka 1. i 2. Aneksa ugovora o radu od 18.09.2014. godine i Uputstva za rad na zatvorenim parkiralištima i garažama.

Suprotno revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili povrede radnih obaveza i dužnosti kršenjem internih akata poslodavca JKP „Parking servis“ Novi Sad jer tužilac u periodu od 01.12.2017. godine do 15.01.2018. godine, nije predavao dnevne pazare u ukupnom iznosu od 77.705,00 dinara. Sa uplatama pazara kasnio je 10-15 dana, iako je bio usmeno opomenut od strane poslovođe BB. Sve uplate pazara sa kojima je kasnio, tužilac je izmirio tek nakon prijema upozorenja o postojanju razloga za otkaz. Tužilac je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze propisane opštim aktom tuženog, jer mu je bilo poznato Uputstvo za rad na zatvorenim parkiralištima i garažama, te da je u obavezi da svoj dnevni pazar preda u roku od 24 sata, nakon završene smene. Time je prkoračio granice ovlašćenja koja su mu data, a o čemu je imao svest, jer je tužiocu kao dugogodišnjem radniku tuženog moralo biti poznato da ne sme da radi mimo propisane procedure i da ne sme da obmanjuje poslodavca, pa nema uslova za poništaj rešenja o otkazu. Pored toga, sam tužilac je u izjašnjenju na upozorenje priznao povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret i izvinio se. Zakonitost postupka i pobijanog otkaznog rešenja, od strane nižestepenih sudova pravilno je cenjena na osnovu odredbi važećeg Zakona o radu, a ponašanje tužioca je bilo suprotno opisu poslova tužiočevog radnog mesta i pravilima struke, pri čemu je on bio svestan svojih propusta u radu.

Neosnovani su revizijski navodi tužioca imajući u vidu da je neposredni rukovodilac ukazao tužiocu na uočene propuste i omogućio mu da te nepravilnosti u radu otkloni (poslovođa BB više puta je opominjao tužioca i govorio da se pazari moraju redovno predavati).

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan, neosnovan je njegov zahtev za vraćanje na rad i raspoređivanje, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

U revizijskom postupku se raspravljaju pravna, a ne i činjenična pitanja, pa predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljeno prema članu 407. stav 2. ZPP.

Kako se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi o kojima se izjasnio drugostepni sud, dajući argumente koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić