U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Milivoje Sudimac, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Blace“, sa sedištem u Blacu, čiji je punomoćnik Suzana Vasiljević, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu i rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 805/2019 od 31.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 805/2019 od 31.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 19/18 od 26.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi, kao nezakonit, Aneks ugovora o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj .. od 16.11.2006. godine, zaključen između tužioca i tuženog pod br. .. od 23.11.2015. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tuženog br. .. od 21.12.2015. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 72.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 805/2019 od 31.10.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je usvojen tužbeni zahtev i poništeni su kao nezakoniti, Aneks ugovora o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj .. od 16.11.2006. godine, zaključen između tužioca i tuženog pod brojem .. od 23.11.2015. godine i rešenja direktora tuženog br. .. od 21.12.2015. godine, i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 157.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac bio zaposlen kod tuženog na mestu ... tehničara od 12.08.1985. godine do 30.03.2015. godine, kada je Aneksom ugovora o radu premešten na radno mesto ... – tehničar, da bi dana 23.11.2015. godine, na osnovu dostavljene ponude od strane tuženog i potpisavanja osporenog Aneksa, bio vraćen na mesto ... tehničara, uz navod da se to čini zbog potrebe organizacije i drugačijeg rasporeda poslova u ... službi. Dana 27.11.2015. godine doneta je Odluka o utvrđivanju broja zaposlenih u Službi ... zdravstvene zaštite tuženog br. .., kojom je utvrđeno da je u navedenoj Službi, prestala potreba za radom dva ... tehničara, što je u skladu sa tada važećim Kadrovskim planom za Dom zdravlja Blace br. ../2013-01 od 11.04.2013. godine. Tuženi je na osnovu navedene odluke doneo Pravilnik o izmenama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta br. .. od 07.12.2015. godine, kojim je ukinuto radno mesto ... tehničar. Nakon donošenja navedenog Pravilnika, tuženi je doneo rešenje kojim je tužiocu prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, s obzirom da mu se nije moglo obezbediti obavljanje drugih poslova niti osposobljavanje za rad na drugim poslovima. Tužilac je tužbom tražio poništaj Aneksa od 23.11.2015. godine kao i rešenja o prestanku radnog odnosa.

Po mišljenju drugostepenog suda, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Naime, prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac osporenim Aneksom zaključenim dana 23.11.2015. godine, raspoređen, odnosno vraćen na radno mesto ... tehničara, u vreme važenja Kadrovskog plana Ministarstva zdravlja RS za tuženog od 11.04.2013. godine, u kome nije predviđeno navedeno radno mesto. Sa druge strane, u ponudi koja je dostavljena tužiocu tuženi je kao razlog premeštaja na radno mesto ... tehničara, naveo drugačiju raspodelu poslova i raspoređivanje na druge poslove.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tuženi nije jasno i nedvosmisleno naveo subjektivne ili objektivne razloge, koji opravdavaju potrebu za njegovim premeštajem, odnosno da razlozi navedeni u ponudi, ne predstavljaju zakonske razloge za izmenu ugovorenih uslova rada.

Naime, poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada zaključivanjem aneksa ugovora o radu, radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada, usled postojanja opravdanih razloga koji se tiču procesa i organizacije načina rada.

Samim tim, razlog premeštaja zaposlenog, tj. raspoređivanje na druge poslove, mora biti uslovljen postojanjem određenih, zakonom propisanih i dopuštenih razloga, koji se u samoj ponudi moraju jasno navesti i obrazložiti.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda, sa kojim je saglasan i ovaj sud, da u konkretnom slučaju, tuženi u ponudi nije naveo konkretne potrebe poslodavca koje se tiču procesa organizacije rada i koje bi opravdavale premeštaj tužioca na poslove ... tehničara.

Osim toga, u vreme dostavljanja ponude tužiocu i zaključenja osporenog aneksa, važećim Kadrovskim planom nije bilo ni predviđeno navedeno radno mesto, te samim tim nije ni bilo potrebe za obavljanjem poslova ovog radnog mesta. Naime, tuženi je samo četiri dana nakon zaključenja Aneksa doneo Odluku o utvrđivanju broja zaposlenih i u istoj konstatovao da je prestala potreba za radom dva ... tehničara, na osnovu čega je 07.12.2015. godine, doneo i Pravilnik o izmeni pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i istim ugasio navedeno radno mesto, te dana 21.12.2015. godine doneo i rešenje kojim je tužiocu, kao tehnološkom višku, prestao radni odnos.

Po mišljenju ovog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/14) i ocenio da je tužbeni zahtev osnovan.

Naime, citiranom odredbom propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Zakon o radu ne sadrži kriterijume kojih je poslodavac dužan da se pridržava pri određivanju na koje će se zaposlene odnositi prestanak potrebe za radom, već propisuje postupak koji se u tom slučaju primenjuje i određuje prava koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. istog zakona propisano je da poslodavac zaposlenom može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, a odredbom člana 172. stav 1. i 2. istog zakona, propisano je da uz ponudu za zaključenje ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi (koji ne može biti kraći od osam dana) i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijani Aneks ugovora o radu i rešenje o otkazu ugovora o radu proizišli su iz nezakonito sprovedene procedure, kojom je tuženi učinio očiglednu zloupotrebu svojih prava. Naime, iz utvrđeno činjeničnog stanja sasvim nesumnjivo proizlazi da je u momentu premeštaja tužioca na drugo radno mesto, 23.11.2015. godine tuženi već imao saznanje da će radno mesto ... tehničara biti ugašeno, te da će samim tim, tužilac vraćanjem na ovo radno mesto, biti proglašen tehnološkim viškom. Takođe, u obrazloženju pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, tuženi nije naveo koji su konkretni razlozi usled kojih je tužilac proglašen tehnološkim viškom, niti je obrazložio zaključak da nema mogućnosti da se tužilac kao tehnološki višak, rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi.

Na drugačiju ocenu o osnovanosti tužbenog zahteva, ne utiču navodi revizije da tehnološke, ekonomske i organizacione promene predstavljaju objektivne razloge za prestanak potrebe za radom tužioca, usled kojih su ukinuti poslovi koje je on obavljao, kao i da činjenica da tužilac nije pribavio licencu za obavljanje drugih poslova, predstavlja objektivan razlog za prestanak radnog odnosa.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić