Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5817/18 od 06.03.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 219/18 od 18.07.2018. godine u stavovima 1. i 2. izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da je tužena vlasnik zemljišta koje predstavlja javni put sa asfaltiranom podlogom, a koji je u katastarskom operatu evidentiran i numerisan kao kat. parc. .. u ukupnoj površini od 0.17,48 ha što su tužioci dužni priznati i dozvoliti da se ovo zemljište upiše u javnim knjigama na osnovu presude, u roku od 15 dana. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su predložili da sud donese presudu kojom će obavezati tuženu da na ime naknade za faktičko trajno oduzimanje delova zemljišta od kat. parc. .., .., .., .., .., .. i .. u ukupnoj površini od 0.27,74 ha isplati iznos od 496.060,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 16.10.2016. godine kao dana veštačenja pa do isplate, sve u roku od 15 dana. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 82.500,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...55/14) i utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede postupka se u reviziji ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su vlasnici kat. parc. .., .., .., .., .. i .. preko kojih je 1935. i 1936. godine prokopan put od strane pravnog prethodnika tužilaca i meštana zaseoka ... za potrebe meštana koji idu tim putem i za odlazak na groblje. Veštačenjem od strane veštaka geometra utvrđeno je da je ukupna površina delova ovih parcela koje se faktički nalaze pod putnim zemljištem, a koje se vode u suvlasništvu svih tužilaca i jedna parcela u isključivom vlasništvu tužioca AA od 27,74 ara. To zemljište predstavlja javni put sa asfaltiranom podlogom, a koji je u katastarskom operatu evidentiran i numerisan kao kat. parc. .. u ukupnoj površini od 0.17,48 ha. Finansiranje nasipanja i asfaltiranja vršili su tužioci meštani i mesna zajednica. Veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne struke utvrđeno je da je tržišna vrednost zauzetog zemljišta u površini od 27,74 ara u ukupnom iznosu od 496.060,00 dinara. Direkcija za izgradnju Opštine Ivanjica nije učestvovala u izvođenju radova i asfaltiranju puta preko predmetnih parcela tužilaca, nije vođen postupak eksproprijacije, niti je tužiocima isplaćena bilo kakva naknada.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan pozivajući se na odredbu člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije. Na ovakav način tužiocima za oduzeti deo imovine nije isplaćena nikakva naknada, putem veštačenja je utvrđena tržišna vrednost tog dela zemljišta, a isto zemljište je pod putem više od 30 godina, faktički predstavlja javnu svojinu. Zemljište se koristi kao javni nekategorisani put i služi za potrebe celog sela. Prvostepeni sud je pribavio i procenu vrednosti zauzetog zemljišta od strane Poreske uprave ali se opredelio za iznos koji je našao veštak poljoprivredne struke nalazeći da je to pravičnije i da je Poreska uprava Opštine Ivanjica vrednost zemljišta opredelila na najniži iznos u okruženju, a da je veštak imao u vidu realnije parametre kao položaj zauzetog zemljišta, ekspoziciju terena, veličinu i oblik parcele, kulturu, klasu i dr. Kako su tužioci tražili da im se solidarno isplati vrednost za zauzeto zemljište, to je shodno citiranom propisu sud zahtev usvojio.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo stanovište prvostepenog suda, nalazeći da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali je pogrešno primenio materijalno pravo. Pri tome, drugostepeni sud nalazi da imajući u vidu činjenicu da Opština Ivanjica nije učestvovala u izgradnji naznačenog puta i da isti nije upisan kao nekategorisani put, niti je u urbanističkim aktima opštine taj potez predviđen kao javni put, to je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj drugostepenoj presudi pogrešno je primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev tužilaca odbijen kao neosnovan. Naime, činjenica je da je predmetno zemljište privedeno nameni i isto se koristi kao javni put više od 30 godina. To zemljište je u katastarskom operatu numerisano kao kat. parc. .. u površini od 0.17,48 ha a koristi za potrebe svih meštana i za ulazak u groblje. Shodno toj činjenici, vlasnici zemljišta – ovde tužioci ne mogu trpeti štetne posledice što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i nije doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda koje rešenje bi bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište. Faktički to zemljište predstavlja javnu svojinu, nije u državini tužilaca.

Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 105/2014) propisano je da se kao dobra u opštoj upotrebi u javnoj svojini, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi itd), a prema stavu 7. istog člana dobra u opštoj upotrebi su svojina Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koje nisu deo auto puta ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze. U situaciji kada takvo zemljište iako nije predviđeno planskim aktom jedinice lokalne samouprave kao ulica faktički se koristi kao putno zemljište, ono po sili zakona postaje sredstvo u javnoj svojini. Tužena je imala obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo u javnoj svojini ekspropriše od tužilaca radi privođenja nameni, da to predvidi urbanističkim planom i za to isplati odgovarajuću naknadu. Predmetno zemljište je faktički privedeno nameni, koriste ga svi meštani, a služi i za ulazak u groblje. Stoga je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta, a vrednost tog zemljišta je pravilno utvrđena putem veštačenja. Prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava – odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji dosudio naknadu za faktički oduzeto zemljište u visini tržišne vrednosti.

S obzirom na navedeno, drugostepena presuda je preinačena, odbijena žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u skladu sa članom 416. stav 1. ZPP. 

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je u skladu sa čl. 153. i 165. ZPP, prema važećoj advokatskoj tarifi i taksenoj tarifi Zakona o sudskim taksama.

Predsednik veća sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić