U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Mijailović, advokat iz ..., protiv tuženog BB, preduzetnika iz ..., ... „VV“, koga zastupa Radiša Matović, advokat iz ..., radi isplate uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada i rada na dan praznika, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1413/18 od 01.11.2019. godine, u sednici održanoj 24.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1413/18 od 01.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 16/18 od 08.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj plati na ime naknade za prekovremeni rad, za rad vikendom iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže opisane u tom delu izreke. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj plati na ime naknade za rad na državne i verske praznike za period od aprila 2012. do novembra 2014. godine iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže opisane u tom delu izreke. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da plati doprinose Fondu PIO na teret zaposlenog za prekovremeni rad u iznosu od 39.066,20 dinara i na teret poslodavca 35.557,81 dinar. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da u ime i za račun tužilje isplati nadležnom RF PIO Filijala Valjevo doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na ime rada na dane državnih i verskih praznika uplatom iznosa bliže opisanih u tom delu izreke. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1413/18 od 01.11.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da joj na ime uvećane zarade za časove obavljenog prekovremenog rada isplati iznose bliže opisane u tom delu izreke, dok je preko dosuđenih iznosa potvrđena odluka sadržana u stavu prvom izreke prvostepene presude. Preinačena je prvostepena odluka u stavu drugom izreke i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade za rad na dane državnih i verskih praznika isplati iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže opisane u tom delu izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem i četvrtom izreke pa je obavezan tuženi da na iznose dosuđene stavom prvim i drugim izreke presude za tužilju Fondu PIO uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi važećoj u vreme ispunjenja. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom prvostepene presude pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade troškova nastalih u postupku pred prvostepenim sudom isplati 151.700,00 dinara dok je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova koje je imao u postupku pred prvostepenim sudom. Stavom šestim obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka od 46.700,00 dinara a odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 01. marta 2006. do 20. decembra 2014. godine i radila na poslovima ... u ... u kojoj se rad obavljao u smenama i vikendom. Pravilnikom o radu propisano je da zaposlenom pripada pravo na uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada i rada na dan državnog i verskog praznika. Rešenjem tuženog od 21.12.2014. godine tužilji je otkazan ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, utvrđeno je pravo na otpremninu u iznosu od 85.800,00 dinara. U utuženom periodu tužilja je obavljala rad kod tuženog u pekari u prodajnom objektu u ulici ... u ... . Tužilja i drugi zaposleni su u tom objektu radili pet radnih dana i jedan dan vikendom a ponekad i svih sedam dana u nedelji po osam časova. Evidenciju o prisustvu zaposlenih na radu u tom objektu vodila je tužilja a popunjeni obrazac o prisustvu zaposlenih na radu na kraju svakog meseca dostavljala je računovodstvu. Objekat u kome je tužilja radila nije radio na dan Nove godine i na dan Božića. Odlukom tuženog od 01.01.2012. godine utvrđena je preraspodela radnog vremena zaposlenih u toku 2012. tako što se puno radno vreme od 40 sati u radnoj nedelji preraspodeljuje tako da zaposleni rade duže - kraće od redovnog radnog vremena dnevno odnosno nedeljno određivanjem radnog vremena po osnovu naloga neposrednog rukovodioca odnosno vlasnika. Tužilja je obavljala rad na dane ostalih državnih i verskih praznika bliže opisanih u nalazu veštaka i po tom osnovu ostvarila pravo na isplatu uvećane zarade u ukupnom iznosu od 23.296,24 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud obavezao tuženog na isplatu uvećane zarade za rad na ime prekovremenog rada i rada na dane državnih i verskih praznika kao i doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prema članu 108. stav 1. tačka 3. Zakona o radu zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice. Članom 53. istog zakona utvrđeni su slučajevi u kojima je zaposleni na zahtev poslodavca dužan da radi duže od punog radnog vremena i određeno najduže trajanje prekovremenog rada. Ista pravila su sadržana i u normama novela Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 75/14). Za rad na dan praznika koji je neradni dan zaposlenom pripada uvećana zarada najmanje 110% od osnovice.

Imajući u vidu da je u postupku pred drugostepenim sudom utvrđeno da je tužilja radila prekovremeno kao i u dane državnih praznika koji su neradni dani, za koje joj tuženi nije isplatio naknadu, to je pravilno ovakav zahtev tužilje usvojen u visini određenoj prema nalazu i mišljenju veštaka.

Pri donošenju ovakve odluke drugostepeni sud je imao u vidu da tuženi nije sporio navode tužilje da je u utuženom periodu obavljala rad duži od punog radnog vremena. Okolnost na koju tuženi i u reviziji ukazuje da je svojom odlukom izvršio preraspodelu radnog vremena, te da je na taj način omogućio tužilji korišćenje slobodnih dana na ime rada dužeg od punog radnog vremena, po pravilnom zaključku drugostepenog suda tuženi nije dokazao jer priložene odluke o preraspodeli radnog vremena ne sadrže bliže određenje kojim danima zaposleni radi duže od punog radnog vremena a kada koristi slobodne dane. Pored svega navedenog, tuženi nije dostavio traženu evidenciju o prisustvu zaposlenih na radu kojim bi svoje navode potkrepio, zbog čega je o tužbenom zahtevu odlučeno primenom pravila o teretu dokazivanja.

Na osnovu člana 3. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje tuženi je obavezan da za zaposlenog izvrši uplatu ovih doprinosa po osnovu prekovremenog rada i rada na dane državnih i verskih praznika.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić