.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 927/2020
04.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Jelena Sokić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2221/19 od 31.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 04.06.2020. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2221/19 od 31.10.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2221/19 od 31.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4165/2017 od 21.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da je tuženi izvršio faktičku eksproprijaciju na nepokretnostima u svojini tužioca i to parcele broj .. KO ... u površini 26m2 i parcele broj .. KO ... u površini od 42 m2, upsane u list nepokretnosti broj .. KO ... u celosti, parcele broj .. KO ... u površini od 48m2 upisane u list nepokretnosti broj .. KO ... na 14/30 dela i parcele broj .. KO ... u površini od 43m2 upisane u list nepokretnosti broj .. KO ... na 29/60 dela, te da je tuženi dužan priznati i trpeti da se na predmetnim nepokretnostima, na osnovu ove presude, u njegovu korist u katastarskim knjigama izvrši prenos prava svojine sa imena tužioca, kao i da obaveže tuženog da mu isplati naknadu za faktičku eksproprijaciju navedenih katastarskih parcela kao gradskog građevinskog zemljišta u iznosu od 3.461.077,87 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravnosnažnosti presude i troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknanadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2221/19 od 31.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4165/17 od 21.01.2019. godine u pobijanom delu, stav drugi i treći izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske praske ili novog tumačenja prava. O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Predmet tražene pravne zaštite u ovoj pravnoj stvari je utvrđenje da je tuženi izvršio faktičku eksproprijaciju odnosno oduzimanje zemljišta na označenim katastarskim parcelama u vlasništvu tužioca bez sprovedenog zakonom propisanog postupka eksproprijacije i oduzimanja, obaveza trpljenja da se na osnovu ove presude sa imena tužioca u korist tuženog izvrši prenos prava svojine na tim nepokretnostima, kao i isplata naknade za oduzeto gradsko građevinsko zemljište. Iako tužilac posebnu reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava, ne nanavodi konkretne zakonske razloge koji bi opravdavali odlučivanje o ovoj vrsti revizije zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava. Pobijana odluka kojom je odbijena žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda zasnovana je na primeni i tumačenju materijalnog prava koje ne odstupa od pravnih shvatanja izraženih kroz sudske odluke a tužilac revizijom ne ukazuje, niti dostavlja, drugačije pravnosnažne sudske odluke donete u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Stanovište izraženo u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev.361/2017 od 25.05.2017. godine, čiji je deo citiran u reviziji, u skladu je sa važećim stanovištem sudske prakse o obavezi isplate naknade za faktički oduzeto zemljište koje je privedeno nameni bez sprovedenog zakonom propisanog postupka oduzimanja, ali je bez značaja za odlučivanje u konkretnom slučaju. Pravna pitanja koja su postavljena u ovoj parnici u vezi ništavosti ugovora o kupoprodaji iz decembra 2016. godine, po kome je tužilac kupio navedene katastarske parcele koje su u to vreme već postale javna dobra i bile van prometa i primene odredaba člana 51. stav 1. i 2, 52, 103. stav 1. i 109. Zakona o obligacinim odnosima, člana 3. Zakona o javnim putevima („Službeni glasnik RS“ br.101/2005...104/2013) i člana 10.stav 3 Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“ br.72711...105714), važećim u vreme zaključenja ugovora o kupoprodaji, odnose se na konkretne činjenice i okolnosti ovog slučaja a ne na jedinstvenu primenu zakona koja treba da doprinese pravnoj sigurnosti i ujednačavanju sudske prakse.
Revizija predviđena po članu 404. ZPP može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, pa se Vrhovni kasacioni sud ceneći dozvoljenost posebne revizije tužioca nije upuštao u razmatranje osnovanosti revizijskih navoda o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.06.2017. godine, a vrednost pobijane pravnosnažne presude donete 31.10.2019.godine je 3.461.077,87 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu i označeni iznos vrednosti predmeta spora pobijane pravnosnažne presude od 3.461.077,87 dinara, koji na dan podnošenja tužbe odgovara dinarskoj protivvrednosti 28.295,27 evra (1evro = 122,32 dinara), to je ovaj iznos ispod propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije, pa je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
