Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u postupku likvidacije nad likvidacionom masom AD za osiguranje „Plava tačka osiguranje“ Novi Beograd – u likvidaciji, čiji je likvidacioni upravnik Agencija za osiguranje dopozita, odlučujući o sukobu nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Privrednog apelacionog suda, na sednici veća održanoj 18. marta 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu stvarno je nadležan Privredni sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

U postupku likvidacije nad likvidacionom masom AD za osiguranje „Plava tačka osiguranje“ Novi Beograd – u likvidaciji, nakon ukidanja rešenja Privrednog suda u Beogradu 6 L 11/2010 od 23.04.2019. godine rešenjem Privrednog apelacionog suda 7 Pvž 367/2019 od 07.08.2019. godine, u ponovljenom postupku Privredni sud u Beogradu doneo je rešenje 6L 1/2019 dana 28.07.2020. godine, kojim je u I stavu izreke usvojio završni izveštaj i završni račun likvidacionog upravnika, u II stavu izreke zaključio postupak likvidacije nad likvidacionom masom AD za osiguranje „Plava tačka osiguranje“ Novi Beograd – u likvidaciji, u III stavu odredio da se prenose potraživanja tog likvidacionog dužnika prema akcionarima likvidacionog dužnika po osnovu vraćanja viška likvidacione mase po rešenju istog suda 5JP 15/2006 od 22.01.2008. godine do visine vrednosti preuzete imovine, radi namirenja poverilaca čija potraživanja na ime neisplaćenih kamata po označenim presudama nisu namirena u označenim iznosima, u IV stavu izreke preneo u sudski depozit određeni iznos na ime neisplaćenih poverilaca i na ime rezervisanih sredstava za troškove koji nastanu nakon zaključenja likvidacionog postupka, i ostatak bez određene namene, u stavu V naložio likvidacionom upravniku da po pravnosnažnosti rešenja ugasi račun likvidacione mase po isplati preostalih novčanih sredstava, stavom VI naložio brisanje likvidacionog dužnika kod Agencije za privredne registre, stavom VII naložio brisanje likvidacione mase u evidenciji matičnih brojeva kod Republičkog zavoda za statistiku, u stavu VIII naložio brisanje likvidacionog dužnika iz Registra poreskih obveznika i u stavu IX odredio da će doneti posebno rešenje o razrešenju dužnosti likvidacionog upravnika.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda 7Pvž 335/2020 od 27.01.2021. godine delimično je preinačeno prvostepeno rešenje, u I i II stavu izreke, tako što je odbijen predlog likvidacionog upravnika za usvajanje završnog izveštaja i završnog računa od 07.04.2020. godine , kao i predlog za zaključenje postupka likvidacije na osnovu istih, nad označenim likvidacionim dužnikom, kao neosnovan. Ukinuto je prvostepeno rešenje u preostalom delu, u stavovima III – IX.

Privredni sud u Beogradu je predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti koji izaziva u odnosu na Privredni apelacioni sud. Obrazložio je da je rešenjem Privrednog apelacionog suda 7Pvž 335/2020 od 27.01.2021. godine ponovo ukinuto rešenje prvostepenog, Privrednog suda u Beogradu, što smatra da je protivno zabrani dvostrukog ukidanja sudske odluke, pozivom na odredbu člana 387. stav 3. Zakona o parničnom postupku i na Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 12.11.2019. godine. Smatra da nije funkcionalno nadležan da po treći put postupa u istom predmetu, te na osnovu člana 22. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 7. Zakona o stečaju i člana 22. i 25. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, dostavlja spise predmeta Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o sukobu funkcionalne nenadležnosti ovog suda u odnosu na Privredni apelacioni sud.

Na osnovu odredaba člana 15. stav 1. i člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova i shodnom primenom člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je o sukobu nadležnosti između označenih sudova odlučio na sledeći način.

Postupak likvidacije nad likvidacionom masom AD za osiguranje „Plava tačka osiguranje“ Novi Beograd - u likvidaciji vodi se po odredbama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS“ br 14/2015 i 44/2018 – dr zakon), odredbom člana 34. stog zakona, i po odredbama Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br 104/09, 99/11 – dr zakon, 71/12- US i 83/14). Prema odredbi člana 25. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava i odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupak stečaja shodno se primenjuju kod postupka likvidacije. Odredbom člana 26. navedenog zakona, organi postupka likvidacije su likvidacioni sudija i likvidacioni upravnik. Prema odredbi člana 22. navedenog zakona, na postupak stečaja društava za osiguranje, kad istim zakonom nije drukčije određeno, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava.

Zakon o stečaju („Službeni glasnik RS“ br 104/2009, 99/2011 – Dr zakon, 71/2012 – Odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018) uredio je postupak stečaja, pa i pravila postupka, među kojima i o zaključenju stečajnog postupka. Odredbom člana 148. stav 1. stečajni sudija donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka na završnom ročištu, nakon raspravljanja o završnom računu stečajnog upravnika prema odredbi člana 145. stav 1. tačka 1. istog zakona.

Navedene odredbe kojima uređen postupak stečaja shodno se primenjuju na postupak likvidacije društava za osiguranje, pa i likvidacione mase društva za osiguranje, prema napred navedenim odredbama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.

Kako su na navedeni način uređena pravila postupka, o zaključenju postupka likvidacije i o raspravljanju i usvajanju završnog računa, tu nema mesta shodnoj primeni odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Prema načelu imperativnosti i prekluzivnosti, iz odredbe člana 7. Zakona o stečaju, stečajni postupak, pa shodno tome i likvidacioni postupak pred sudom sprovodi se po odredbama tog zakona, ako nije drugačije određeno, a samo na pitanja koja nisu posebno uređena tim zakonom shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Sudski postupak likvidacije, kao i stečajni postupak, su sui generis postupci kojima nije primerena primena odredbe Zakona o parničnom postupku iz člana 387. stav 3., na koju se poziva Privredni sud u Beogradu. Prema toj odredbi Zakona o parničnom postupku, u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Zaključak o zabrani dvostrukog ukidanja rešenja u parničnom i vanparničnom postupku koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 12.11.2019. godine, na koji se takođe poziva Privredni sud u Beogradu, odnosi se na zabranu dvostrukog ukidanja rešenja kojima se pravnosnažno okončava parnični i vanparnični postupak, na rešenja o troškovima postupka sadržana u prvostepenim presudama i na posebna rešenja kojima je odlučeno o troškovima u tim postupcima. Dakle, zaključak se ne odnosi na stečajni postupak, niti na sudski postupak likvidacije, koji su, kako je rečeno, sui generis postupci uređeni posebnim pravilima.

U konkretnom slučaju, rešenjem Privrednog apelacionog suda 7Pvž 335/2020 od 27.01.2021. godine je preinačeno rešenje prvostepenog suda o usvajanju završnog izveštaja i završnog računa likvidacionog upravnika i o zaključenju likvidacionog postupka, tako što je odbijen predlog za usvajanje završnog izveštaja i završnog računa, kao i predlog za zaključenje postupka likvidacije na osnovu istih. Prema tome, likvidacioni postupak nije zaključen i njega sprovode organi likvidacionog postupka, što su likvidacioni sudija i likvidacioni upravnik, u postupku pred prvostepenim sudom koji je za to nadležan po odredbi člana 15. stav 2. Zakona o uređenju sudova.

Privredni apelacioni sud je, dakle, o žalbi odlučio, tako što je preinačio prvostepeno rešenje i odlučio o predlogu završnog izveštaja i završnog računa likvidacionog upravnika i o zaključivanju likvidacionog postupka, nije ukinuo to rešenje i nije ga vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te u tom delu i ne stoje navodi na kojima se zasniva odluka Privrednog suda u Beogradu da izazove sukob nadležnosti. Odluke u preostalom delu prvostepenog rešenja se donose kao posledica sprovođenja postupka sudske likvidacije, delom uslovljavaju, a delom su neposredna posledica zaključenja postupka, te nema mesta da o njima odlučuje žalbeni sud.

Prema iznetom za sprovođenje postupka likvidacije u ovom predmetu nadležan je Privredni sud u Beogradu, kako je odlučeno u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić