Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušan Vještica, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Petrović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o revizijama tužilaca i tuženog, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6145/20 od 12.01.2021. godine, u sednici održanoj 13.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6145/20 od 12.01.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6145/20 od 12.01.2021. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka iz stava drugog presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6145/20 od 12.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1312/18 od 14.07.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi postojanje službenosti puta, prolaza i provoza delom katastraske parcele broj .., kao poslužnog dobra u korist katastarskih parcela broj .. i broj .., kao povlasnih dobara, počev od Ibarskog puta-javne saobraćajnice, pa do granice sa katastarskom parcelom broj .. u širini od 2m uz katastarsku parcelu broj .., sve KO ..., što je tuženi dužan da trpi, prizna i dozvoli tužiocima da na osnovu ove presude izvrše upis prava službenosti u katastru nepokretnosti i drugim javnim knjigama. Drugim stavom izreke, tužba tužioca protiv tuženih GG i DD, oboje iz ... je povučena. Trećim stavom izreke, obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove postupka u iznosu od 927.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6145/20 od 12.01.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Drugim stavom izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što su obavezani tužioci da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 240.000,00 dinara. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), a radi ujednačavanja sudske prakse, a tuženi na rešenje o troškovima postupka iz stava drugog presude zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilaca. Troškove nije tražio.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se osporavanjem zaključka drugostepenog suda da tražena službenost nije ustanovljena na način kako to tužioci tužbom traže, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti novog tumačenja prava. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene odluke različite sadržine, pa nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja podneta je 23.11.2009. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 10.000,00 dinara. Drugostepena pobijana odluka je doneta 12.01.2021. godine.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka iz stava drugog izreke drugostepene odluke u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana Zakona, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a prema stavu 6. iste odredbe u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe zakona o reviziji protiv presude.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Kako se se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, koji ne čine glavni zahtev, revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv rešenja protiv koga se ne može izjaviti u smislu člana 420. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 420. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić