Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Miljković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Silaški, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1173/20 od 08.10.2020. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1173/20 od 08.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1173/20 od 08.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2872/17 od 28.01.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da su tužilja i sada pok. VV bili u vanbračnoj zajednici sa svim pravima i obavezama bračnih drugova, koja vanbračna zajednica je trajala počev od maja 1994. godine do ...2016. godine (dana smrti VV), da se utvrdi da su tužilja i sada pok. VV tokom trajanja vanbračne zajednice zajednički stekli, na celokupnoj imovini u jednakim suvlasničkim udelima, svako po ½ suvlasničkog udela kao zajedničku imovinu stečenu tokom trajanja vanbračne zajednice, i to nepokretnosti koje se nalaze u ... u naselju ..., ulica ... broj .., broj parcele .. KO ..., ukupne površine 2a i 27 m2, upisane u list nepokretnosti .. KO ..., sa izgrađenim nelegalnim objektom za koji se trenutno vodi postupak ozakonjenja pred nadležnom gradskom upravom, kao i svoj ostaloj pokretnoj imovini, što je tužena dužna priznati i trpeti, te za sve navedeno izdati odgovarajuću i valjanu intabulacionu izjavu podobnu za upis i prenos prava svojine na ime tužilje (clausula intabulandi), a koje isprave će u protivnom zameniti ova presuda, kao i da se obaveže tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravnosnažnosti presude, do konačne isplate. Drugim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 133.400,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1173/20 od 08.10.2020. godine, prvim stavom izreke, žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...87/18), a radi razmatranja pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u u interesu ravnopravnosti građana.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na postojanja vanbračne zajednice između tužilje i sada pok. VV i sticanje zajedničke imovine u vanbračnoj zajednici, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, iz kojih razloga je i odlučeno kao u stavu prvom izreke. Pozivanje tužilje na odluku Vrhovnog suda Srbije Rev 1302/05 nije od uticaja na drugačije odlučivanje u ovom slučaju, imajući u vidu da je navedena odluka doneta u sporu sa drugačijim činjeničnim stanjem nego u ovom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja podneta je 20.04.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 800.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić