Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 74/21 od 12.05.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, žalba okrivljenog Filipa Gavranovića i žalba branioca okrivljenog, advokata Ivana Fanke, a presuda Višeg suda u Beogradu K broj 174/18 od 30.07.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Filipa Gavranovića, advokat Ivan Fanka, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu sa naredbom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje, sa naredbom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno optužnicom na teret, a da ukoliko nađe da je okrivljeni prekoračio granice nužne odbrane izrekne što je moguće blažu kaznu ispod zakonskog minimuma, kao i da se na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Gavranovića u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Gavranovića, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Gavranovića je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Gavranovića prvostepena i drugostepena presuda pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodima da je u donošenju prvostepene presude, kao član veća, učestvovao sudija Zoran Đorđević, koji je u istom svojstvu učestvovao u donošenju odluka kojima je odlučivano o produženju pritvora prema okrivljenom Filipu Gavranoviću, kao i da je donošenju drugostepene presude učestvovao sudija Zoran Savić, kao predsednik veća, a da je prethodno, u istom svojstvu učestvovao u donošenju odluke kojom je odlučeno o žalbama branioca okrivljenog na rešenje o produženju pritvora. U zahtevu se navodi da je u obrazloženjima navedenih rešenja izražen stav ovih sudija o postojanju opravdane sumnje da je okrivljeni Filip Gavranović u vreme, na način i na mestu, kako je to opisano u optužnici izvršio krivično delo, za koje je kasnije oglašen krivim, zbog čega je nepristrasnost sudije Zorana Đorđevića u prvostepenom postupku i sudije Zorana Savića u drugostepenom postupku, dovedena u pitanje, pa ih je trebalo izuzeti od odlučivanja prilikom donošenja prvostepene i drugostepene presude.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Višeg suda u Beogradu K broj 174/18 od 30.07.2020. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Ksenije Marić, kao predsednika veća i Zorana Đorđevića, kao člana veća i sudija porotnika, Sonje Antić, Snežane Grubić i Ranke Davidović.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Višeg suda u Beogradu K broj 174/18-Kv br 3149/18 od 17.09.2018. godine, kojim je prema okrivljenom Filipu Gavranoviću produžen pritvor, doneto u veću sastavljenom od sudija Tatjane Sretenović, kao predsednika veća, i Olivere Pajić i Zorana Đorđevića, kao članova veća.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Višeg suda u Beogradu K broj 174/18-Kv br 863/19 od 11.03.2019. godine, kojim je prema okrivljenom Filipu Gavranoviću produžen pritvor, doneto u veću sastavljenom od sudija Tatjane Sretenović, kao predsednika veća i Olivere Pajić i Zorana Đorđevića, kao članova veća.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 74/21 od 12.05.2021. godine, doneta u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, kao predsednika veća i Vesne Petrović, Bojane Paunović, Aleksandra Vujičića i Maje Ilić, kao članova veća.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 993/19 od 28.05.2017. godine, kojim su odbijene žalbe na rešenje kojm je okrivljenom Filipu Gavranoviću produžen pritvor, doneto u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, kao predsednika veća, Vučka Mirčića i Vesne Petrović, kao članova veća.

Iz obrazloženja rešenja Višeg suda u Beogradu K broj 174/18-Kv br 3149/18 od 17.09.2018. godine, i K broj 174/18-Kv br 863/19 od 11.03.2019. godine, kao i iz ozbrazloženja rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 993/19 od 28.05.2019. godine, proizilazi da po nalaženju sudova postoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom Filipu Gavranoviću propisani odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, zbog postojanja opravdane sumnje da je okrivljeni dana 03.11.2017. godine iz koristoljublja lišio života pokojnog oštećenog GG, sa kojim se intenzivno družio duži vremenski period i od istog pozajmljivao novac, o kome je imao saznanja u pogledu finansijske situacije i planiranih investicija, tako što je navedenog dana bio u društvu sa oštećenim u kafiću „DD“, koji se nalazi u blizini pekare, čiji je vlasnik oštećeni i staklorezačke radnje, čiji je vlasnik okrivljeni, gde su nakon provedenog vremena uz razgovor i konzumiranje alkoholnih pića, za koje vreme je, a i neposredno pre toga okrivljenog supruga ĐĐ usmeno i telefonom uporno opominjala i insistirala da te večeri njenom drugu AA vrati dug u iznosu od 2.000 evra koji okrivljeni, pored više opominjanja, već dugo nije vratio, da su okrivljeni i oštećeni napustili ugostiteljski objekat i otišli do staklorezačke radnje okrivljenog, gde je okrivljeni dok se oštećeni nalazio u nekom od položaja glavom nižem u odnosu na njega, ovome naneo najmanje 26 udaraca višestrukim udarcima čekićem i dletom, nanevrši mu povrede bliže opisane u dispozitivu optužnog akta, od kojih je oštećeni GG preminuo na licu mesta, nakon čega je napustio lice mesta i po dogovoru se našao sa suprugom, a potom ponovo vratio do navedene radnje gde je u toaletu sakrio telo pok. oštećenog, i iz torbice oštećenog uzeo novac, koji je na ime duga iste večeri vratio AA, te kako su na napred opisani način izvršenje i težina posledice krivičnog dela za koje je okrivljeni opravdano sumnjiv, doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, zadržavanje okrivljenog u pritvoru predstavlja nužnu i neophodnu meru za nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odlučio njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP, propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1), 2) i 3) ili kada ima određene procesne uloge u tom istom predmetu (tačka 4) ... ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristranosti sudije.

Odlučivanje o pritvoru, kao najstrožijoj meri obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema odredbama člana 210. do 216. ZKP podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u okviru kojih razloga spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo.

Kriterijumi za ocenu nepristrasnosti sudije prilikom odlučivanja, obuhvataju subjektivni test nepristrasnosti, koji pretpostavlja ličnu nepristrasnost sudije, dok se ne dokaže suprotno i objektivni test nepristranosti, kod koga se utvrđuje postojanje ili utvrđivanje činjenica koje mogu izazvati dilemu o nepristrasnosti suda, sasvim odvojeno od ličnog ponašanja bilo kog od članova sudskog veća i obuhvata i situacije funkcionalne prirode pri obavljanju različitih službenih funkcija.

U slučaju da je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre učešća u donošenju presude u istom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, postoji opravdana bojazan da taj sudija nije nepristrasan, a stepen njegove nepristrasnosti se ceni u skladu sa obimom i prirodom ranije donetih odluka.

Iz navedenog proizilazi da je u svakom pojedinačnom predmetu relevantno pitanje, u kojoj meri je sudija cenio okolnosti predmeta i krivicu okrivljenog kada je odlučivao o pritvoru. Pitanje pristrasnosti sudije u vezi sa njegovim prethodni učestvovanjem u postupku, vezano za protek vremena od prethodnog postupanja u istom postupku, nije samo po sebi dodata mera zaštite od pristrasnosti, jer nepristrasnost sudije u svakom posebnom slučaju mora biti objektivno ispitana.

U konkretnom slučaju, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Gavranovića najvažnije je pitanje ono vezano za upuštanje veća prvostepenog i drugostepenog suda u ocenu krivice okrivljenog.

Članom 2. tačka 18. ZKP, propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19. istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Prema odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinio krivično delo, a koji stepen sumnje se ne menja u zakonskim odredbama vezanim za pritvor, nakon podizanja optužnice.

U obrazloženjima rešenja Višeg suda u Beogradu K broj 174/18-Kv br 3149/18 od 17.09.2018. godine, K broj 174/18-Kv br 863/19 od 11.03.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 993/19 od 28.05.2019. godine, u čijim donošenjima su učestvovale sudije Zoran Đorđević, kao član veća, koje je u prvostepenom postupku donosilo odluke o pritvoru i Zoran Savić, kao predsednik veća, koje je u drugostepenom postupku donelo odluku po žalbi na rešenje o produženju pritvora okrivljenom Filipu Gavranoviću, obrazloženo je postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni Filip Gavranović iz koristoljublja lišio života pokojnog oštećenog GG sa kojim se intenzivno družio duži vremenski period, od koga je pozamljivao novac i o kome je imao saznanja o finansijske situacije i planiranih investicija, da je kritičnom prilikom okrivljenog supruga ĐĐ usmeno i telefonom uporno opominjala i insistirala da te večeri njenom drugu AA vrati dug u iznosu od 2.000 evra, koji i pored više opominjanja već dugo nije vratio, da je nakon preduzetih krivičnopravnih radnji, iz torbice oštećenog uzeo novac, koji je na ime duga iste večeri vratio AA, što znači da je postojanje opravdane sumnje u navedenim rešenjima opisana na relativno detaljan nači, a koji oblik sumnje je veći od postojanja od osnovane sumnje čije je postojanje neophodno prilikom odlučivanja o pritvoru.

Po nalažnju Vrhovnog kasacionog suda, sudije Zoran Đorđević i Zoran Savić su obrazlažući na relativno detaljan način, postojanje opravdane sumnje u rešenjima u kojima se odlučivalo o produženju pritvora okrivljenom Filipu Gavranoviću, izrazili visok stepen jasnoće u pogledu krivice ovog okrivljenog, u većoj meri nego što je to neophodno za donošenje odluke o pritvoru.

Utvrđenje postojanja opravdane sumnje podrazumeva da su sudije Zoran Đorđević i Zoran Savić ocenili da postoji skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju, a opravdana sumnja predstavlja kvalitet sumnje koji opravdava podizanje optužbe, pa se utvrđenje postojanje takvog kvaliteta sumnje kod određenog sudije, može upodobiti procesnoj ulozi sudije prilikom potvrđivanja optužnice, koja procesna uloga predstavlja osnov za obavezno izuzeće propisano odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iako je sudija po zakonu i u skladu sa svojom funkcijom, dužan da održi poverenje u svoju nezavisnosti i nepristrasnost, formirano predubeđenje tih sudija koji su o pritvoru protiv okrivljenog odlučivale više puta, jeste takvog kvaliteta i predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega je u konkretnom slučaju nepristranost funkcionalne prirode sudija Zorana Đorđevića i Zorana Savića, dovedena u pitanje, pa su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće ovih sudija prilikom donošenja prvostepene i drugostepene presude.

Sudije Zoran Đorđević i Zoran Savić, u konkretnom slučaju, nisu izuzeti prilikom donošenja prvostepene odnosno drugostepene presude, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu član 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, kao i stavove izražene u odlukama Ustavnog suda Srbije Už 4461/10 od 30.01.2014. godine i Už 12021/17 od 04.01.2020. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine, Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine, Kzz OK 6/21 od 22.04.2021. godine i Kzz 939/21 od 30.09.2021. godine, prvostepenom i drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Gavranovića ukazuje.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Gavranovića, ukinuo pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu K broj 174/18 od 30.07.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 74/21 od 12.05.2021. godine i predmet vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                      Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić