Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Leposava Radovanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., koje zastupaju punomoćnici Zoran Janjić i Obren Dragutinović, advokati iz ..., radi bračne tekovine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1296/18 od 02.10.2018. godine, na sednici održanoj 24.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1296/18 od 02.10.2018. godine i spisi vraćaju tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P 353/17 od 04.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan glavni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se u odnosu na tužene utvrdi da je suvlasnik po osnovu tekovine – zajedničkog sticanja nepokretnosti i to k.p. br. .. KO ..., LN broj .., koja ima ukupnu površinu od 4,97 ari, kao i stambenog objekta - porodične stambene zgrade dimenzija 14,7 m h 10,50 m, koji se objekat sastoji od P+1+pot i pomoćnog objekta – ordinacije dimenzija 20,00 metara h 3,8 metara, koji objekat se sastoji od P+0, oba postojeća na katastarskoj parceli .. KO ..., u kvoti od ½, te da joj tuženi to pravo priznaju, trpe upis prava susvojine u navedenoj kvoti na ovim nepokretnostima u RGZ Trstenik i da iste u istoj kvoti predaju u državinu i svojinu putem fizičke ili civilne deobe. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obavežu da joj na ime udela u sticanju nepokretnosti iz glavnog tužbenog zahteva solidarno isplate iznos od 45.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po otkupnom kursu NBS na dan isplate, kao i kamatu na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope ECB na glavne operacije na refinansiranje uvećan za 8 procentnih poena, prema članu 4. Zakona o zateznoj kamati u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS, kao i iznos od 3.000.000,00 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom počev od 21.10.2016. godine kao dana preciziranja, pa do isplate ili valorizovano na dan preciziranja u evro – iznos od 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po otkupnom kursu NBS na dan isplate, kao i kamatu na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope ECB na ime glavne operacije na refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena prema članu 4. Zakona o zateznoj kamati u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tužiocima isplati na ime troškova postupka iznos od 267.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1296/18 od 02.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih revizijskih razloga.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/111 ... 18/20), pa je utvrdio da je revizija osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi VV, su zaključili brak ...2003. godine i u to vreme živeli sa roditeljima tuženog VV, tuženom BB i sada pokojnim GG u njihovom porodičnom stanu koji su stekli roditelji tuženog BB. Tužilja i tuženi BB preselili su se nakon kraćeg vremena u novoizgrađeni poslovno-stambeni objekat u ... koji je zajedno sa placem bio vlasništvo tuženih još od 1996.-97. godine i koji je pre zaključenja braka tužilje i tuženog bio kompletno opremljen za normalno stanovanje. Prihodi porodice VV, BB i GG od 1997. godine do 2003. godine, pre braka tužilje i tuženog, su bili visoki jer je izgrađen poslovno-stambeni objekat u ..., sa dva poslovna objekta ordinacije, kupljen dvosoban stan u ..., opremljene dve ordinacije i kupljena dva vozila. Imali su prihode od proizvodnje blokova, domaćih sokova i uzgoja koka nosilja na domaćinstvu. Pokojni GG je bio lekar u Domu zdravlja do 1995. godine kada je otišao u penziju i obavljao privatnu ... praksu, sve do smrti 2013. godine, dok je tužena BB pomagala u porodičnim poslovima i prihod ostvarivala radom kao medicinska sestra u Domu zdravlja do 2003. godine kada je otišla u penziju. Tuženi VV je pomagao u navedenim porodičnim poslovima i obavljao praksu u privatnoj ... ordinaciji još od 1997. godine. U vreme udaje za tuženog VV, tužilja AA je bila student druge godine ... . Tužiljini roditelji radili su u fabrici „DD“, a od 2005. godine otac, odnosno 2009. godine majka, su u penziji. Otac tužilje se bavio i pčelarstvom, a od 2008. godine imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Zajedničko dete tužilje AA i tuženog VV, maloletni ĐĐ rođen je ...2003. godine. Tužena BB je 14.09.2005. godine zaključila ugovor o kupoprodaji nepokretnosti u svojstvu kupca koji je overen Ov ../05 sa EE kao prodavcem, a predmet je bila parcela .. KO ... . U vreme kupovine placa 2005. godine izrađen je glavni projekat za izgradnju nove porodične stambene zgrade. Izgradnja porodične zgrade je započeta 2005. godine kada je izdata građevinska dozvola, a grubi radovi završeni u julu 2010. godine kada je izdata upotrebna dozvola. Kuća je završena i kompletno opremljena stvarima za svakodnevni život u periodu do 2014. godine kada su se u istu uselili tužena BB i tuženi VV sa maloletnim ĐĐ. Tužilja je 2009. godine završila studije, u toku 2010. godine upisala i položila master studije, a od 01.09.2010. godine počela da radi na određeno vreme u ... školi u ... i u ..., a potom i na neodređeno vreme. U septembru 2014. godine došlo je do prekida bračne zajednice između tužilje AA i tuženog VV. Utvrđen je decidno postupak izgradnje porodične kuće sa cenama, od sačinjavanja glavnog projekta tokom 2005. godine kada se pristupilo izvođenju grubih radova, utvrđene cene svih izvedenih radova. U pomoćni objekat, ordinaciju postojeću na kat.parc. .. KO ... tuženi VV se uselio 2015. godine po prestanku bračne zajednice. Sav građevinski materijal za izgradnju kuće nabavljao je tuženi VV i sva plaćanja vršio sam. Među strankama nije bilo sporno da je sporna parcela kupljena 2005. godine, za vreme trajanja bračne zajednice između tužilje i tuženog VV, te da je porodična stambena zgrada u većem delu građena od 2005. godine do 2010. godine kada je dobijena i upotrebna dozvola, a potom izvršeno opremanje i u istu su se uselili u jesen 2014. godine. Takođe, nije sporno da je za navedenu parcelu plaćena znatno viša cena od one koja je navedena u ugovoru. Tužilja je navela da je celokupnu ušteđevinu koju je dobila nakon svadbe, kao i 10.000 evra koje je dobila od roditelja prilikom udaje kao miraz, dala za kupovinu sporne parcele, a da je u periodu od 2005. – 2013. godine putem više različitih pojedinačnih iznosa dobila na poklon još 35.000 evra u gotovom novcu koje je dala tuženom VV radi izgradnje kuće i čak dostavila dokaze da su majka, otac, sestra i zet na ime kratkoročnih kredita, otpremnina, podizanja štednje u periodu od 2005. – 2013. godine raspolagali sa ukupnim iznosom od 29.644 evra. Sve navedeno tuženi VV je sporio i naveo da su svu ušteđevinu od svadbe trošili na putovanja i kupovinu sportske opreme i vrednog nakita, da su iznose za koje tužilja tvrdi da je predala njemu, zapravo trošili njeni roditelji i sestra na renoviranje svog stana i kupovine svojih stvari, a da mesečna zarada tužilje od 30.000,00 – 40.000,00 dinara nije bila dovoljna ni za njene lične potrebe. Pomoćni poslovni objekat – ordinacija je izgrađen, završen i stavljen u funkciju po prestanku bračne zajednice 2015. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje i eventualni tužbeni zahtev za isplatu, zaključujući da shodno odredbi člana 171. Porodičnog zakona nije dovoljno da je imovina stečena za vreme trajanja bračne zajednice stranaka, već je potrebno da su bračni drugovi imovinu stekli u toku trajanja bračne zajednice svojim radom i svojim sredstvima, a tužilja nije doprinosila sticanju porodične stambene zgrade svojim radom i sredstvima, a da je poslovno-stambeni objekat – ordinacija na spornoj parceli izgrađena i stavljena u funkciju 2015. godine.

Drugostepeni sud je ocenio da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenjeno materijalno pravo, prihvatio razloge prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovakav zaključak drugostepenog suda se, za sada, ne može prihvatiti kao pravilan, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Odredbom člana 180. stav 2. Porodičnog zakona određeno je da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki (stav 1.), da veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini i drugih okolnosti od značaja za održavanje i uvećanje vrednosti zajedničke imovine (stav 3.), a da se veći udeo u sticanju zajedničke imovine utvrđuje u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice života u braku (stav 4.).

S obzirom na citirane odredbe zakona, nejasan je zaključak drugostepenog suda da tužilja za vreme trajanja braka sa tuženim VV, a koji je trajao nešto više od deset godina, nije doprinela sticanju ni delimično, odnosno da uopšte nije doprinela sticanju zajedničke imovine, već da je sve stečeno iz posebne imovine tuženog i njegovih roditelja. Ovo stoga što, kod jasne odredbe zakona, udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine se mora ceniti ne samo u finansijskom udelu, već i u doprinosu u vidu vođenja poslova u domaćinstvu, staranju o deci, staranju o imovini i drugih okolnosti koje su od značaja za održavanje i uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Prema činjeničnom utvrđenju, prihodi tuženog i njegove porodice bili su nesrazmerno veći u odnosu na prihod tužilje, i tuženi su snosili veća ulaganja u izgradnju porodične stambene zgrade, ali je nejasno i neobrazloženo iz kojih razloga sud ne prihvata dokaze koje je tužilja dostavila i tvrdnje tužilje o njenom doprinosu u novcu u izgradnji porodične stambene zgrade i kupovini placa, kod nesporne činjenice da je ista pravljena za tužilju i tuženog kao supružnike, da su istu uređivali i nakon dobijanja upotrebne dozvole 2010. godine kada je tužilja već bila zaposlena, i ulagali u sređivanje sve do 2014. godine, kao što je nejasan i zaključak da zarada tužilje nije ulagana u gradnju i uređenje kuće, već za lične potrebe tužilje, samo na osnovu izjave tuženog. Nejasni su i navodi u odluci da je cenjen doprinos tužilje u obavljanju kućnih poslova i odgajanju maloletnog deteta i brige o tuženom VV, jer su po oceni ovog suda u tom pogledu, ako su i cenjeni ti navodi, izostali jasni, precizni i obrazloženi razlozi iz kojih bi proizlazilo da je ovakav doprinos tužilje toliko neznatan da ne bi vodio sticanju u zajedničkoj svojini čak ni u najnižem procentu.

Po oceni ovog suda izostalo je obrazloženje, odnosno nejasno je obrazloženje suda da je cenjen doprinos tužilje u obavljanju kućnih poslova, odgajanju maloletnog deteta i brige o tuženom VV i sveobuhvatne brige o domaćinstvu, koje činjenice nisu jasno utvrđene zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao i da je cenjena i činjenica da je tužilja ostvarivala zaradu, u ne baš tako neznatnom iznosu, na osnovu čega je donet nejasan zaključak da je ceo taj doprinos tužilje u odnosu na ulaganja tuženih toliko neznatan da ne vodi sticanju zajedničke svojine supružnika, čak ni delimično. Za navedene okolnosti, koje po oceni ovoga suda nisu dovoljno ispitivane i nije im data dovoljna važnost, nisu dati jasni i neprotivrečni razlozi od strane drugostepenog suda, a osnovano se ističu u izjavljenoj reviziji.

Iz navedenih razloga potrebno je da drugostepeni sud u ponovnom postupku otkloni ukazane nedostatke i donese zakonitu, pravilnu i obrazloženu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić