.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1795/2021
23.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Vukčević advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1170/21 od 17.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 23.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1170/21 od 17.03.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1170/21 od 17.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3051/2019 od 17.12.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade štete na ime naknade štete u visini razlike između isplaćene posebne penzije i plate koju bi ostvario u periodu od 08.04.2014. godine do 31.03.2019. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 204.661,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1170/21 od 17.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3051/2019 od 17.12.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18, 18/20, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednčavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike između zarade na koju bi tužilac imao pravo u periodu od 08.04. 2014. godine do 31.03.2019. godine i posebne penzije koju je primao u navedenom periodu. Tužilac bi ostvario utvrđenu razliku u primanjima da nije bilo nezakonitog prestanka radnog odnosa. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim pravnim osnovnom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava. U konkretnom slučaju, prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Upravnog suda U-12021/15 od 07.12.2017. godine poništeno je prvostepeno rešenje tuženog od 31.12.2013. godine kojim je odlučeno o prestanku radnog odnosa tužioca sa pravom na posebnu penziju, a do donošenja pravnosnažne drugostepene presude tužena nije isticala niti predlagala dokaze da je o prestanku radnog odnosa tužioca doneta nova konačna odluka.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela na prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je tužbu za isplatu novčanog potraživanja podneo dana 10.09.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude iznosi 1.227.002,46 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom zahtevu u kom vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
