Presudom Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 41/22 od 17.02.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Bogdana Bijelice i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K-824/2019 od 06.12.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Bogdan Bijelica, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači presude Osnovnog suda u Novom Sadu K-824/2019 od 06.12.2021. godine i Višeg suda u Novom Sadu KŽ1 41/22 od 17.02.2022. godine u oslobađajuću presudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da kako u izreci pravnosnažne presude nisu navedeni svi elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, to stoga delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Naime, po stavu branioca okrivljenog, iz opisa radnje za koju se okrivljeni u konkretnom slučaju tereti i to da je on nakon kraće verbalne rasprave oštećenu šutnuo u predelu nogu, a bez opisa pri tome načina i sredstva izvršenja radnje, proizilazi da radnja izvršenja nije preduzimana u kontinuitetu, već je preduzeta samo jednom i nije takvog intenziteta da može značajnije ugroziti mir i spokojstvo oštećene, pri čemu kod oštećene ne postoji kontinuirani osećaj ugroženosti imajući u vidu kontekst svih ostalih odnosa u porodici.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „dana 13.07.2016. godine ... primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život i telo, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice oštećene bivše supruge BB, na taj način što je nakon kraće verbalne rasprave oštećenu BB šutnuo u predelu nogu, zatim je tokom avgusta meseca 2017. godine oštećenoj BB poslao poruke pretećih sadržina na broj telefona koji je oštećena koristila i to 064/...-..-..: „Budeš li progovorila presećiću ti grkljan i odoh u ..., još ja imam ko će me izvaditi, je..ću mamicu tebi i onom tvom advokatu što mu pu..š, ležaćeš u debeloj ladovini, ja ću te tamo smestiti“, zatim oktobra meseca 2017. godine poslao poruku preteće sadržine: „Samo pokaži telefon ima da ga progutaš čim izađeš iz suda“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa se sledstveno tome kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Naime, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, po nalaženju ovoga suda, jasno proizilazi da postoji kontinuitet radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela od 13.07.2016. godine do oktobra meseca 2017. godine, a koja radnja u konkretnom slučaju obuhvata tri događaja opisana u izreci presude i sastoji se u primeni nasilja od strane okrivljenog prema svojoj bivšoj supruzi - oštećenoj BB dana 13.07.2016. godine i pretnjama da će napasti na njen život i telo u dva navrata tokom avgusta meseca 2017. godine i tokom oktobra meseca 2017. godine, dok je ugrožavanje spokojstva i telesnog integriteta posledica sva tri opisana događaja, tako da je u događajima opisanim u izreci pravnosnažne presude utvrđen kontekst nasilja od strane okrivljenog prema članu svoje porodice – bivšoj supruzi BB, pri čemu je za postojanje predmetnog krivičnog dela dovoljno da je preduzeta i samo jedna radnja.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da pobijane presude ne sadrže jasne razloge o odlučnoj činjenici i to da je ponašanje okrivljenog ugrozilo spokojstvo i telesni integritet oštećene, branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao. Pored toga, nisu razmatrani ni navodi branioca okrivljenog u kojima ukazuje da sud nije sa izvesnošću utvrdio da li je ponašanje okrivljenog ugrozilo spokojstvo i telesni integritet oštećene, te da nije tačna konstatacija suda da je okrivljeni radnje preduzeo „nakon kraće verbalne rasprave“, budući da je prethodno oštećena fizički nasrnula na okrivljenog nožem i zasekla ga po vratu, a za šta je osuđena za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu K.br.1425/17, a iz razloga jer branilac ovim navodima u suštini osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bogdana Bijelice, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić