Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 169/21 od 28.02.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Gordane Dobrosavljević, i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru Kv 252/21 od 13.10.2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Gorana Dobrosavljević, u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će odbiti predlog javnog tužioca za izricanje jedinstvene kazne zatvora ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gordane Dobrosavljević, ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ, koju branilac u zahtevu označava kao „povredu Zakona o krivičnom postupku“.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, između ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu kada je njeno izricanje obavezno.

Odredbom člana 62. stav 1. KZ, propisano je da ako se osuđenom licu sudi za krivično delo učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za krivično delo učinjeno za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva krivična dela primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu, a kazna ili deo kazne koje je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.

Odredbom člana 60. stav 2. tačka 2) propisano je da će sud, ako je za krivično delo u sticaju utvrdio kazne zatvora, jedinstvenu kaznu izreći tako što će povisiti najveću utvrđenu kaznu zatvora, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći 20 godina zatvora.

Odredbom člana 552. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se postupak za izricanje jedinstvene kazne pokreće na zahtev javnog tužioca ili osuđenog i njegovog branioca ako je protiv istog osuđenog u dve ili više presuda izrečeno više kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju.

Prema odrebi člana 45. stav 3. KZ ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažanjavanja.

Iz citiranih zakonskih odredbi, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizlazi da je dozvoljeno spajanje kazni zatvora koje okrivljeni po odluci suda shodno članu 45. stav 3. KZ, treba da izdrži na taj način što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje (tzv. „kućni zatvor“) i izricanje jedinstvene kazne po pravilima za odmeravanje kazne za dela u sticaju.

Ukoliko je jedinstvena kazna zatvora izrečena u trajanju do jedne godine, sud će ceneći sve okolnosti iz član 45. stav 3. KZ, odlučiti da li će odrediti da se izvrši na način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje (tzv. „kućni zatvor“), a ukoliko je jedinstvena kazna izrečena u trajanju preko jedne godine, sud ne može odrediti da će se ista izvršiti tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je sud usvajanjem zahteva za izricanje jedinstvene kazne Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru Kt 133/21 od 01.02.2021. godine i preinačavanjem ranijih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru Kv 59/20 od 14.07.2020. godine i Osnovnog suda u Zaječaru K 410/19 od 28.10.2020. godine u pogledu odluka o kazni, tako što je okrivljenog AA osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i pet meseci koja će se izvršiti u zavodskim uslovima, a u koju mu se ima uračunati vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora u trajanju od osam meseci, koju je okrivljeni izdržao u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, na koju je osuđen presudom Osnovnog suda u Zaječaru K 100/17 od 22.06.2017. godine, koja je deo jedinstvene kazne zatvora u trajanju od jedne godine koja mu je izrečena presudom Osnovnog suda u Zaječaru Kv 59/20 od 14.07.2020. godine, postupio u skladu sa odredbama člana 60. stav 2. tačka 2. i člana 62. stav 1. KZ, člana 552. stav 1. tačka 1), člana 552. stav 1. tačka 1) i člana 556. stav 1. tačka 1) ZKP.

Prema tome, kada je jedinstvena kazna izrečena u trajanju od preko jedne godine, kao što je to u konkretnom predmetu slučaj, ne mogu se primeniti odredbe člana 45. stav 3. KZ, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ, jer sud nije prekoračio ovlašćenja niti učinio drugu povredu zakona kod izricanja krivične sankcije – kazne, već je po sili zakona došlo do izmene u načinu izvršenja kazne.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA navodi da je „nejasno kojim se razlozima prvostepeni sud rukovodio kada je izrekao ovako visoku kaznu sa dugačkim periodom proveravanja, te da li je uopšte uzimao u obzir bilo kakvu olakšavajuću okolnost i u kojoj meri“ i na taj način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje ovih navoda, obzirom da navedena povreda zakona ne predstavlja razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi člana 45. stav 3. KZ, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gordane Dobrosavljević, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić