Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka se revizijom ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela br. .., površine 4159 m2, njiva 3. klase, upisana u list nepokretnosti br. .. k.o. Novi Sad 4 nastala je deobom parcele .., površine 2ha 11a 72m2, koja je izvršena 24.11.2010. godine. Otac tužilaca je osnovnu parcelu .. isparcelisao i delove parcela prodavao. Prema ugovorima o prodaji delova parcela u cenu nije bila uračunata i naknada za prilazni put (kat.parc. br. ..). Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu od 16.05.2018. godine razvrgnuta je suvlasnička zajednica nepokretnosti upisanih u list nepokretnosti .. k.o. Novi Sad, između ostalih i parcele .., tako da su na navedenoj parceli tužioci suvlasnici sa po ½ dela. U listu nepokretnosti br. .. k.o. Novi Sad 4 parcela br. .. upisana je kao građevinsko zemljište u susvojini tužilaca sa po ½ dela. Prema Planu generalne regulacije prostora mešovite namene zapadno od ... bulevara i severno od Bulevara ... u Novom Sadu („Sl. list Grada Novog Sada“, br. 15/2012) i Planu detaljne regulacije prostora namenjenog za proširenje „Sajlova“ u Novom Sadu („Sl. list Grada Novog Sada“, br. 10/2010), katastarska parcela br. .. namenjena je u celosti za javnu površinu – ulicu ... . Navedena parcela u celosti je ušla u sastav ul. ... (i u prirodi predstavlja ul. ...) i u celosti se koristi kao javna i saobraćajna površina, a koristi je neograničen broj lica za javni saobraćaj. Predmetna parcela delimično je opremljena vodnom, elektroenergetskom, telekomunikacionom i gasnom infrastrukturom. Saobraćjna površina je izgrađena od tucanika. Kroz predmetnu parcelu ne prolazi legalna vodovodna i kanalizaciona mreža koju je gradilo JKP „Vodovod i kanalizacija“, niti je tom preduzeću predata na upravljanje i održavanje. Prema nalazu i mišljenju veštaka tržišna vrednost predmetne parcele iznosi 31 evro po m2, vrednost cele parcele iznosi 128.929 evra, odnosno 15.221.590,00 dinara. Postupak eksproprijacije za predmetnu parcelu nije vođen, nije doneta odluka o oduzimanju zemljišta niti o određivanju naknade za oduzeto zemljište, a tužiocima nije isplaćena naknada za faktički oduzeto zemljište.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava obavezali tuženog da tužiocima isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije između ostalog propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2). Saglasno navedenom, dozvoljeno oduzimanje prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulativno ispunjena dva uslova: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009... 145/2014) koji je bio snazi u vreme usvajanja Plana generalne regulacije prostora za porodično stanovanje uz ... i ... put sa okruženjem u Novom Sadu i Plana detaljne regulacije ... puta u Novom Sadu, propisano je da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina, za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr).

Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11, 88/2013, 105/2014) propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve, određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi itd.), a stavom 7. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo autoputa ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju sporno zemljište, označeno kao kat.parc. .., upisano u list nepokretnosti br. .. k.o. Novi Sad 4, na kojima su tužioci suvlasnici, planskim aktom je predviđeno za javnu površinu – ulicu i saobraćajnicu koju koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj i u prirodi jeste ulica koja ima svoj naziv - ul. ... . U situaciji kada zemljište planskim aktom jedinice lokalne samouprave bude određeno za ulicu, to zemljište od tog momenta po sili zakona postaje sredstvo u javnoj svojini. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine izuzme iz poseda ranijeg korisnika i da mu za to isplati odgovarajuću naknadu.

Imajući u vidu činjenicu da je predmetno zemljište faktički privedeno nameni predviđenoj planskim aktom, s obzirom da se koristi kao ulica – javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja (član 2. tačka 12. Zakona o javnim putevima) i na taj način izvršena je tzv. faktička eksproprijacija, koja upravo i nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno njegovom izuzimanju iz poseda, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da, kada je zemljište privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina, tužioci kao suvlasnici tog zemljišta ne mogu trpeti štetne posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Naime, na ovakav način tužiocima je povređeno pravo na imovinu, pa zato imaju pravo na naknadu za faktički im oduzetu imovinu u visini novčane naknade odmerene prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti, shodno članu 42. Zakona o eksproprijaciji.

Kako je utvrđeno da se predmetna katastarska parcele koristi kao ulica, tuženi je odgovoran i pasivno legitimisan u ovoj parnici na osnovu člana 10. stav 2. i 7. Zakona o javnoj svojini jer su ulice javno dobro u opštoj upotrebi i u svojini su jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze. Zbog toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava jer tuženi ni jednom pravnom ili faktičkom radnjom nije deposedirao tužioce, te da je sporno zemljište određeno za javnu - saobraćajnu površinu planskim aktom koji je donet posle formiranja i izgradnje ulice, čime je ustvari prihvaćeno zatečeno stanje.

Sud je cenio navode revizije, pa našao da ne dovode u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, a pri tom su u pobijanoj presudi dati jasni, pravilni i potpuni razlozi za donetu odluku.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić