Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2846/19 od 09.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Čačku P 580/17 od 22.01.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br: 72/11, ... 18/20, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi AA, VV i BB su rešenjem RGZ SKN ... br. ...-...-.../... od 12.10.2010. godine u LN br. ... KO ... bili upisani kao suvlasnici sa idealnim udelom na nepokretnosti KP br. .../..., označenoj u A listu i nepokretnosti označenoj u B listu i to porodičnoj stambenoj zgradi broj 1. Dana 28.07.2011. godine, tuženi BB i VV su sa tužiocem zaključili ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza u prenosu prava investitora u zajedničkoj izgradnji nepokretnosti – objekta na Zlatiboru na KP br. .../... KO ... . Tuženi BB je sa tužiocem istog dana 28.07.2011. godine zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov. ... br. .../... kojim je na ovo društvo preneo 50/1190 idealnih delova od KP br. .../... KO ..., koje je pravo tužilac upisao u A listu br. ... KO ... . Nakon zaključenja ta dva ugovora, tuženi AA, VV i BB su sa tužiocem zaključili ugovor o zajedničkoj izgradnji Ov. ... br. .../... dana 07.10.2011. godine kojim se tužilac obavezao da u svojstvu investitora izgradi stambeno-poslovni objekat na KP br. .../... KO ..., shodno projektnoj dokumentaciji i pod uslovima predviđenim tim ugovorom. Navedeni ugovor je aneksiran dva puta između tužioca i tuženih VV i BB Aneksom broj ... Ov. ... br. .../... od 14.05.2013. godine i Aneksom broj ... – Ov. ... br. .../... od 25.06.2013. godine. Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti Ov. ... br. .../... overenim pred Opštinskim sudom u Užicu dana 06.07.2012. godine, tužilac je prodao suvlasnički udeo od 25/1190 na KP br. .../... KO ... kupcu SGR „Majstor“ Užice, tako da je njegov suvlasnički udeo na nepokretnosti KP br. .../... i to zemljište pod objektom i zemljište uz objekat ostalo sa upisom prava susvojine od 25/1190. Tuženi AA, BB i VV i tužilac „Termotehna“ DOO Užice su kao suinvestitori sa tuženim „Simgrad“ DOO Čačak kao izvođačem radova zaključili ugovor o građenju koji je kod tužioca zaveden pod br. 123/12 dana 14.08.2012. godine, a kod tuženog „Simgrad“ DOO Čačak pod br. 100 od 06.08.2012. godine. Iz spisa predmeta Višeg suda u Užicu P 11/13 utvrđeno je da je tužilja AA dana 29.04.2013. godine podnela tužbu protiv tuženog „Termotehna“ DOO Užice radi ispunjenja ugovora o zajedničkoj izgradnji Ov. br. 9102/2011 od 07.10.2011. godine i duga, koji postupak je prekinut rešenjem istog suda od 15.01.2014. godine do pravnosnažnog okončanja parnice u predmetu Višeg suda u Užicu P 38/13. Na osnovu spisa predmeta Višeg suda u Užicu P 38/13 utvrđeno je da su AA, VV i BB, protiv „Termotehna“ DOO Užice podneli tužbu dana 02.12.2013. godine radi utvrđenja da su raskinuti ugovori od 28.07.2011. godine i 07.10.2011. godine sa aneksima, koju tužbu je tuženi u tom sporu primio 18.12.2013. godine. Nakon podnošenja navedene tužbe i prijema iste od strane tuženog (ovde tužioca) u toku spora, preduzeće „Simgrad“ DOO Čačak je kao predlagač dana 24.12.2013. godine Osnovnom sudu u Čačku u predmetu R1 462/13 podnelo predlog za zaključenje predmetnog poravnanja sa protivnicima predlagača VV, BB i AA, nakon čega su ovde tuženi dana 26.12.2013. godine zaključili predmetno poranvanje kojim su regulisali sve svoje odnose u vezi gradnje objekta na KP br. .../... KO ... . Ugovorom o poklonu Ov. III br. 2092/13 od 27.12.2013. godine ovde tuženi BB je kao poklonodavac tuženom „Simgrad“ DOO Čačak poklonio 25/1190 idealnih delova od KP br. .../... KO ... i navedeni idealni udeo preneo poklonoprimcu u svojinu i državinu na dan zaključenja i overe tog ugovora koji upis prava svojine je izvršen 16.01.2014. godine u LN br. ... KO ... . Presudom Višeg suda u Užicu P 38/13 od 21.08.2014. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, ovde tuženih AA, BB i VV, te su raskinuti: 1) Ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza o prenosu prava investitora o zajedničkoj izgradnji nepokretnosti – objekta na KP br. .../... KO ... od 28.07.2011. godine; 2) Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov. III 976/11 od 28.07.2011. godine zaključen između BB i „Termotehna“ DOO Užice; 3) Ugovor o zajedničkoj izgradnji zaključen pod Ov. br. .../.. dana 07.10.2011. godine između AA, BB i VV sa jedne strane i „Termotehna“ DOO Užice sa druge strane; 4) Aneks broj 1 ugovora o zajedničkoj izgradnji Ov. ... br. .../... od 04.05.2013. godine; 5) Aneks broj 2 ugovora o zajedničkoj izgradnji Ov. .. br. .../..., a na osnovu koje presude je tužena „Termotehna“ DOO Užice dužnda trpeti da se kod RGZ - SKN Čajetina u LN br. ... KO ... izvrši upis brisanja prava susvojine tuženog preduzeća na KP br. .../... KO ... . Navedena presuda postala je pravnosnažna donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3503/14 dana 08.04.2015. godine. Na osnovu te presude rešenjem RGZ – SKN Čajetina od 27.05.2015. godine izvršeno je brisanje upisa prava svojine sa „Termotehna“ DOO Užice u delu poseda od 25/1190 na KP br. .../... . Aneksom poravnanja zaključenim u predmetu Osnovnog suda u Čačku R1 br. 462/13 od 19.06.2015. godine izmenjen je član 5. stav 2. sudskog poravnanja R1 462/13 od 26.12.2013. godine tako što su predlagač „Simgrad“ DOO Čačak i protivnik predlagača AA samo izvršili razmenu apartmana A 17 i A 19 dok su sve ostale odredbe ostale nepromenjene, pa su u SKN ovde tuženi upisani kao suvlasnici sa idealnim udelima na objektu broj 2 na KP br. .../... KO ... . Aneksom broj 2 poravnanja od 18.12.2015. godine, predlagač i protivnici predlagača su konačno definisali svoja međusobna prava i obaveze povodom zajedničkog suinvestiranja izgradnje objekta na KP br. .../... KO ... . Predlagač i protivnici predlagača su se tim Aneksom broj 2 sporazumeli da u skladu sa građevinskom i upotrebnom dozvolom izvrše fizičku deobu na način bliže opisan izrekom prvostepene presude, a rešenjima RGZ – SKN Čajetina od 24.03.2016. godine i 05.09.2017. godine izvršen je upis prava tuženih na stanovima koji su upisani kao poseban deo zgrade broj 2 na KP br. .../... KO ..., zatim prava svojine u udelnim delovima na KP br. .../... i porodičnoj stambenoj zgradi broj 1 na KP br. .../... .

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su tuženi shodno članu 1092. stav 1. i članu 1093. ZOO zaključenjem spornog poravnanja raspolagali pravima kojima su mogli raspolagati, primenom opštih odredaba o dvostranim ugovorima i da je predmet poravnanja moguć, dopušten i određen, te da nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje ništavosti nijedne njegove ugovorne obaveze, a time ni poravnanja u celini, ni iz jednog razloga propisanog članom 47, 103, 1097. i 1098. ZOO, pa su odbili tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Odredbom člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, stavom 1. propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

Ugovorom o poravnanju, prema članu 1089. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze. Prema članu 1093. stav 1. istog Zakona za ugovor o poravnanju važe opšte odredbe o dvostranim ugovorima, ako za njega nije što drugo predviđeno. Sud prema članu 3. stav 3. Zakona parničnom postupku, neće da dozvoli raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima.

Iz navedenog proizilazi da se uloga suda prilikom zaključenja sudskog poravnanja zasniva u ocenjivanju da li je taj akt u skladu sa prinudnim propisima i moralnim imperativima, što je u saglasnosti sa obavezom suda da ne dozvoli poravnanje koje je protivno prinudnim propisima i moralnim imperativima, pošto su to opšte granice slobode ugovaranja, koje stranke ni zaključenjem sudskog poravnanja ne smeju da pređu, kako je to propisano odredbom člana 336. stav 4. Zakona parničnom postupku (pred sudom ne može da se zaključi poravnanje u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu da raspolažu – član 3. stav 3. ZPP).

U konkretnom slučaju tuženi su u smislu navedenog člana 1089. ZOO zaključili sporno poravnanje (i to nakon podnošenja tužbe protiv ovde tužioca radi raskida ugovora zaključenih sa tužiocem, zbog postupanja tužioca suprotno odredbi člana 17. ZOO – neispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora od 28.07.2011. godine i 07.10.2011. godine i Aneksa od 14.05.2013. godine i 26.05.2013. godine), upravo radi otklanjanja neizvesnosti u tom pravnom odnosu i određivanju svojih uzajamnih prava i obaveza u vezi gradnje objekta na KP br. .../... KO ... . Tek po pravnosnažnosti presude Višeg suda u Užicu P 38/13 od 21.08.2014. godine, kojim su raskinuti ugovori zaključeni između tužioca i tuženih, zaključen je Aneks poravnanja od 19.06.2015. godine, nakon čega je rešenjem RGZ – SKN Čajetina od 05.10.2015. godine izvršen upis prava zajedničke svojine tuženih na objektu broj 2 na KP br. .../... KO ..., a po izdavanju građevinske i upotrebne dozvole od 26.11.2015. godine, zaključen je i Aneks broj 2 poravnanja od 18.12.2015. godine, čime su se stvorili uslovi za uknjižbu prava svojine tuženih na tada u potpunosti izgrađenom objektu na KP br. .../... KO ..., što je učinjeno rešenjem RGZ – SKN Čajetina od 24.03.2014. godine i to nakon što je tužilac brisan iz RGZ – SKN kao nosilac prava susvojine na navedenoj parceli dana 27.05.2015. godine.

Zbog navedenog i za Vrhovni kasacioni sud je pravilan stav nižestepenih sudova da zaključenje predmetnog poravnanja od 26.12.2013. godine u sebi sadrži i predlog deobe buduće stvari, odnosno zgrade koja u vreme zaključenja osnovnog poravnanja je još uvek bila u izgradnji i kao takva još nije nastala, zbog čega i sam postupak zaključenja poravnanja Osnovni sud u Čačku nije sproveo kao postupak fizičke deobe saglasno članu 148. – 154. ZVP. Dakle, finansiranjem izgradnje objekta od strane tuženog „Simgrad“ DOO Čačak i ulaganjem suvlasničkih udela na KP br. .../... KO ... od strane ostalih tuženih, isti su kao nosioci prava izgradnje, zaključenjem poravnanja, regulisali svoja prava i obaveze povodom izgradnje objekta broj 2 na toj katastarskoj parceli, na kom objektu tužilac nije imao nikakvo svojinsko pravo, s obzirom da je objekat u vreme zaključenja bio nedovršen, odnosno u fazi izgradnje, pa samim tim nije bio ni vlasnik tavanskog nestambenog prostora u toj zgradi, kako je to navedeno u članu 7. raskinutog ugovora od 06.08.2012. godine, pa su neosnovani revizijski navodi da je svrha predmetnog poravnanja bila da eliminiše tužioca iz svojinskih i obligacionih odnosa u odnosu na tužene.

Sa iznetih razloga, tuženi su i po oceni ovog suda, saglasno članu 1092. i 1093. ZOO, zaključenjem spornog poravnanja raspolagali pravima kojima su mogli raspolagati, primenom opštih odredaba o dvostranim ugovorima, predmet poravnanja je moguć, dopušten i određen, te nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti predmetnog poravnanja, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima kako su to pravilno utvrdili i nižestepeni sudovi, zbog čega su tužbeni zahtev tužioca i odbili kao neosnovan.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Ostali revizijski navodi nisu od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj parnici, jer se istima ponavljaju navodi žalbe tužioca koji su pravilno i sveobuhvatno ocenjeni pobijanom presudom.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić