Istom presudom, na osnovu člana 348. stav 6. KZ od okrivljenog Živka Smiljanića, oduzeti su predmetni pištolj sa pripadajućim okvirom i jednim metkom, a na osnovu člana 87. KZ izrečenom merom bezbednosti oduzimanja predmeta okrivljenom Živku Smiljaniću su oduzete jakna, kačket i farmerke navedene u izreci presude, a okrivljenom AA oduzet mobilni telefon sa pripadajućim SIM karticama, dok su na osnovu člana 258. ZKP oštećeni BB, VV i oštećeni „GG“, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućeni na parnični postupak.

Pored toga okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka, taksativno navedenih u izreci presude, kao i za deo troškova krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 678/22 od 19.10.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog Živka Smiljanića i njegovog branioca i branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 60/21 od 08.03.2022.godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji i uračunavanju pritvora, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, za krivična dela za koja je tom presudom i oglašen krivim- okr.Živku Smiljaniću prethodno utvrdio: za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, kaznu zatvora u trajanju od dve godine, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, uzeo kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine, za krivično delo izazvivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od dve godine, za dva krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, kao pravilne utvrdio kazne zatvora u trajanju od po šest meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 26.05.2020. godine do dalje odluke suda, dok je okrivljenom AA, koji je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u istu uračunato vreme provedeno u pritvoru od 26.05.2020. do 19.06.2020. godine, a u preostalom delu žalbe okrivljenog Živka Smiljanića i njegovog branioca i branioca okrivljenog AA, kao i žalba VJT u Novom Sadu u celosti, odbijene su kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 60/21 od 08.03.2022.godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Kojić, zbog povreda zakona iz člana 485. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za navedeno krivično delo ili da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog Živka Smiljanića, advokat Rastko Ružić, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je ocenom navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Kojića je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Živka Smiljanića, advokata Rastka Ružića neblagovremen.

Iz obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Kojića, iako istu ne numeriše, proizilazi da branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 678/22 od 19.10.2022. godine zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz branilac označava saslušanje okrivljenog AA na sednici veća drugostepenog suda.

U podnetom zahtevu, branilac navodi da je u konkretnom slučaju drugostepeni sud saslušao okrivljenog AA na sednici veća, a koji dokaz se nije mogao izvoditi na navedenoj sednici, već je sud morao otvoriti glavni pretres da bi saslušao okrivljenog. Ovako dat iskaz okrivljenog, po navodima odbrane nije mogao biti korišćen u novoj oceni dokaza pred drugostepenim sudom, jer se radi o apsolutno bitnoj povredi postupka, koja je uticala na odluku suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog AA, u pogledu nezakonitosti dokaza, jer okrivljeni AA nije saslušan u svojstvu okrivljenog na sednici veća, niti se može govoriti o tome da je zapisnik sa sednice veća drugostepenog suda korišćen prilikom ocene dokaza i donošenja drugostepene presude, jer ga drugostepeni sud i ne navodi kao dokaz u obrazloženju presude.

Prema stanju u spisima predmeta, u zapisniku o sednici veća drugostepenog suda je konstatovano da je okrivljeni dao potrebna objašnjenja u vezi sa žalbom. Ova objašnjenja su, na sednici veća, data u smislu odredbe člana 448. stav 2. ZKP, pa se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne radi o saslušanju okrivljenog, nego o objašnjenjima u vezi sa žalbom, koja je veće ovlašćeno tražiti od stranaka i branioca u toku sednice veća drugostepenog suda.

Naime, što je odredbom člana 448. stav 2. ZKP propisano je da veće može od stranaka i branioca koji su prisutni na sednici zatražiti potrebna objašnjenja u vezi sa žalbom i odgovorom na žalbu, stranke mogu predložiti da se radi dopune izveštaja pročitaju pojedini delovi spisa, a mogu po dozvoli predsednika veća dati i potrebna objašnjenja za svoje stavove iz žalbe, odnosno odgovora na žalbu, ne ponavljajući ono što je sadržano u izveštaju. Stavom 3. istog člana je propisano da se o sednici vodi zapisnik koji se priključuje spisima drugostepenog suda, pa je drugostepeni sud, održavajući sednicu veća postupio u smislu navedene odredbe.

Stoga su neosnovani navodi zahteva u pogledu nezakonitog saslušanja okrivljenog na sednici veća drugostepenog suda i korišćenja njegovog iskaza kao nezakonitog dokaza, pa nema ni povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP., na koju se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje.

Pored toga, branilac okrivljenog AA, u obrazloženju zahteva iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, motiva za izvršenje navedenog krivičnog dela od strane okrivljenog, daje analizu odbrane okrivljenog Živka Smiljanića,te ističe da tokom postupka nije cenjen dokaz – uvid u drugi krivični spis koji se odnosi na svedoka DD, a zatim iznosi sopstveno viđenje predmetnog događaja i činjenično stanje koje se razlikuje od onog opisanog u izreci pravnosnažne presude, na koji način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu. Stoga se Vrhovni kasacioni sud u ocenu tih navoda nije upuštao.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenice da je okrivljeni Živko Smiljanić, presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 678/22 od 19.10.2022. godine, prema dostavnici iz spisa predmeta primio dana 01.11.2022. godine, pa je poslednji dan za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio 01.12.2022. godine (četvrtak), a da je njegov branilac, adv. Rastko Ružić zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 02.12.2022. godine Višem sudu u Novom Sadu za Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Živka Smiljanića ocenio neblagovremenim.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca AA, advokata Ivana Kojića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u stavu I izreke presude i zahtev odbio kao neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Živka Smiljanića, advokata Rastka Ružića je odbacio na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                           Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić