Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 160/23 od 30.03.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog AA, advokata Sandre Tanasković Savić i presuda Višeg suda u Beogradu K 501/21 od 07.12.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Sandra Tanasković Savić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez označavanja predloga u zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je prvostepeni sud prekoračio optužbu na taj način što je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim za događaj od 20.01.2020. godine, dok je optužnicom VJT u Beogradu Kto 402/21 od 31.08.2021. godine istom stavljeno na teret da je krivično delo učinio dana 21.01.2020. godine. Branilac okrivljenog pri tome u zahtevu navodi i obrazlaže pod kojim okolnostima je došlo do izmene u datumima kada je izvršeno krivično delo u izreci prvostepene presude u odnosu na datum koji se navodi u optužnom aktu, s obzirom da je predmetni pištolj, a prema izjavi svedoka BB od okrivljenog oduzet upravo dana 20.01.2020. godine u 22,45 časova, a da je kao datum izvršenja krivičnog dela u krivičnoj prijavi naveden 21.01.2020. godine, što je navedeno u optužnom aktu koji nije izmenjen ni na glavnom pretresu kada je ispitan pomenuti svedok. Prema stavu odbrane, iako prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi da je u izreci uneo „manje izmene“ u odnosu na optužni akt, a vezano za vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, izvršeno je prekoračenje optužbe i time učinjena bitna povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da je između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva i izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene i krivične sankcije.

U konkretnom slučaju pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na isto krivično delo - nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da, su u odnosu na okrivljenog bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjenog opisa radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude, sa činjeničnim opisom u optužnici OJT u Beogradu Kto br.402/21 od 31.08.2021. godine. Ovo posebno kada se ima u vidu i to da se radi o datumu izvršenja krivičnog dela, koje činjenice ne predstavljaju obeležje krivičnog dela.

Shodno iznetom, neosnovni su navodi branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, jer je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Navedenu povredu branilac obrazlaže time da iako je žalba na prvostepenu presudu Višeg javnog tužioca podneta samo zbog odluke o krivičnoj sankciji sa predlogom da Apelacioni sud preinači prvostepenu presudu, javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je predložio da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu prvostepenu presudu Višeg suda i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Odbrana navodi da je i Apelacioni javni tužilac tražio ukidanje prvostepene presude, te ne samo da nije ostao pri žalbenim navodima Višeg javnog tužioca, već se složio sa predlogom iz žalbe branioca okrivljenog, te budući da je uprkos saglasnom predlogu Apelacionog javnog tužioca i branioca da se presuda ukine, drugostepeni sud potvrdio takvu presudu, čime je prema stavu odbrane učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP u drugostepenom postupku.

Iznete navode branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, protiv okrivljenog AA je pokrenut i vođen postupak zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje delo je oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

U članu 348. stav 1. KZ propisano je da ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materija ili minsko eksplozivna sredstva kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom, dok je u stavu četiri istog člana propisano da ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. ovog člana kazniće se zatvorom od dve do 12 godina.

Prema članu 43. ZKP javni tužilac je nadležan za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti dok je u smislu člana 43. stav 2. tačka 7) ZKP, javni tužilac ovlašćen da izjavljuje žalbe protiv nepravnosnažnih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne lekove protiv pravnosnažnih sudskih odluka.

Kako je u konkretnom slučaju javni tužilac protiv nepravnosnažne odluke Višeg suda u Beograu K br.501/21 od 07.12.2022. godine izjavio žalbu, na šta je bio i ovlašćen shodno navedenim odredbama, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje branilac okrivljenog ukazuje da je u pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac okrivljenog navodi da je okrivljeni živeo u ... gde je dozvoljeno posedovanje startnog oružja, a da držanje i nošenje ovog oružja prema domaćem krivičnom zakonu postaje zabranjeno 2017, što okrivljeni, s obzirom na okolnost da ima nedovršena tri razreda osnovne škole nije mogao znati i da je na taj način bio u pravnoj zabludi. Branilac okrivljenog takođe navodi da je okrivljeni pištolj nosio u vozilu koje je bilo parkirano na javnom parkingu pored bazena pri čemu se okrivljeni nije nalazio u vozilu u kome se nalazilo navedeno oružje, u kom slučaju bi se eventualno moglo govoriti samo o postojanju krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ na strani okrivljenog.

Na opisani način branilac okrivljenog, prema stavu ovog suda ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, pravnosnažne presude suštinski pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP. Ovo kada je se ima u vidu da branilac okrivljenog polemiše sa činjeničnim zaključcima i utvrđenjima prvostepenog suda, sve uz sopstvenu ocenu dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja, da je kod okrivljenog postojala stvarna i pravna zabluda u pogledu izvršenja predmetnog krivičnog dela, jer prema stavu odbrane okrivljeni nije znao ni da navedeni startni pištolj može biti prepravljen, niti da je njegovo držanje zabranjeno.

Branilac okrivljenog AA ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3) ZKP koja takođe predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac okrivljenog ukazuje na otežavajuće okolnosti, za koje smatra da su pogrešno ocenjene i na taj način zasniva i svoj stav da je pogrešno primenjen član 55. KZ, a s druge strane pozivanjem na član 56. stav 1. tačka 1) ZKP takođe ukazuje da se u konkretnom slučaju okrivljenom mogla ublažiti kazna zbog postojanja naročito olakšavajućih okolnosti. Na opisani način branilac okrivljenog iako pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 3) ZKP, suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP kao i povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, navodeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i tačka 7) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovanu, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić, s.r.                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić