Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Milić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine u smislu člana 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da je dana 14.06.2020. godine kada je u automobilu okrivljenog pronađeno 20 metaka bojeve municije sa projektilom kalibra 7,65 mm, bila na snazi naredba Ministarstva unutrašnjih poslova o legalizaciji oružja i to sa rokom trajanja počev od 16.03.2020. godine pa do 17.08.2020. godine u kom periodu vlasnici nisu dužni da dokazuju poreklo oružja, koja okolnost, po navodima branioca, trajno isključuje krivično gonjenje za period važenja naredbe o legalizaciji oružja.

Napred izneti navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Naime, Naredba o legalizaciji oružja („Službeni glasnik RS“, br. 25 od 12.03.2020. godine i br. 81 od 05.06.2020. godine) propisuje u tački 1. da vlasnici oružja iz kategorije B i C, koji na dan stupanja na snagu ove naredbe nemaju ispravu izdatu od nadležnog organa mogu u roku od 16.03.2020. godine do 17.08.2020. godine podneti zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave. U tački 2. navedene odredbe propisano je vlasnici oružja iz tačke 1. naredbe, uključujući i vlasnike oružja iz kategorije A, isto mogu u roku iz te tačke predati nadležnom organu, bez naknade, u vlasništvo Republike Srbije. U tački 3. naredbe propisano je da u slučajevima iz tačke 1. i 2. naredbe, vlasnici oružja nisu dužni da dokazuju poreklo oružja i u propisanom roku neće odgovarati za neovlašćeno držanje i nošenje oružja.

Po nalaženju Vrhovnog suda smisao Naredbe o legalizaciji oružja, odnosno njen duh ide ka tome da je država imala potrebu da iz krivičnog progona isključi samo ona lica koja neovlašćeno drže i nose oružje i municiju, te da im omogući da predaju zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave, odnosno da iz razloga bezbednosti predaju takvo oružje nadležnim državnim organima u naznačenom periodu bez pravnih posledica, te da u propisanom roku neće odgovarati za neovlašćeno držanje i nošenje oružja. Po oceni ovog suda, Naredba o legalizaciji oružja ne sme po automatizmu predstavljati osnov za isključenje krivičnog gonjenja kod neovlašćenog nošenja oružja, bez ikakvog ograničenja, jer bi tada značilo da bi osnov za isključenje krivičnog gonjenja zbog neovlašćenog nošenja oružja za vreme trajanja legalizacije postojao i u slučaju zloupotrebe oružja u protivzakonitom ponašanju, odnosno u svakom drugom postupanju okrivljenog koji je suprotan ciljevima legalizacije oružja, pod uslovom da učinilac svojim postupanjem nije ostvario obeležja drugog krivičnog dela prpisanog zakonom.

Samim tim, okolnosti pod kojima je okrivljeni neovlašćeno nosio predmetnu municiju preko graničnog prelaza kada je želeo da iz Republike Srbije pređe u Republiku Hrvatsku na povratku sa odmora, bez postojanja namere da nadležnim organima Republike Srbije preda navedenu municiju, ukazuju da nije opravdano ovakvu situaciju podvesti pod sadržinu i pravno dejstvo Naredbe o legalizaciji oružja, jer je to protivno ciljevima legalizacije.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbio kao neosnovan i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić