Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na preinačujući deo odluke i odluke o troškovima postupka tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz članan 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o radu od 11.07.2019. godine, zaključenim između parničnih stranaka, tuženi je zasnovao radni odnos za obavljanje poslova vozača teretnog vozila na određeno vreme od 11.07.2019. godine do 10.08.2019. godine. Dana 14.07.2019. godine policijska kontrola zaustavila je kamion tuženog u Bubanj Potoku i ustanovila četiri greške u pogledu vremena upravljanja teretnim vozilom i korišćenja dnevnog i nedeljnog odmora i tuženom izrekla prekršajnim nalazima četiri prekršajne kazne uz obaveštenje da ukoliko se plaćanje izvrši u roku od 8 dana kazna je duplo manja. Na osnovu člana 168. i 169. Zakonima o prekršajima izdati su prekršajni nalozi za prekršaj učinjen motornim vozilom u saobraćaju tuženom, poslodavcu „Dunis“ doo i odgovornom lica licu BB. Po povratku sa puta tuženi je zamolio da poslodavac sve prekršajne kazne plati u roku od 8 dana kako bi kazna bila duplo manja, što je tužilac i učinio i 19.07.2019. godine platio kazne za tuženog u ukupnom iznosu od 45.000,00 dinara i 09.08.2019. godine za odogovrno lice BB i pravno lice u ukupnom iznosu od 137.500,00 dinara. Tužilac poseduje „I Track“ aplikaciju i koristi je radi uvida u kretanje kamiona, stanje goriva, pređenu kilometražu i kontrolu brzine kretanja kamiona.

Prvostepeni sud je zaključio da je tuženi imao obavezu da postupa u skladu sa Zakonom o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima u pogledu vremena upravljanja teretnim vozilom i korišćenja dnevnog i nedeljnog odmora, pa kako nije postupao na navedeni način, obavezao je tuženog da tužiocu naknadi štetu u visini novčanih kazni koje je tužilac nadoknadio za tuženog, za odgovorno lice u pravnom licu i za pravno lice, jer na strani tuženog ima krivice za pretrpljenu materijalnu štetu na strani tužioca.

Drugostepeni sud je, suprotno prvostepenom sudu, izneo stav da je pravno lice odgovorno za prekršaje za koje se tereti u prekršajnim nalazima, jer tužilac nije dokazao da je vršio kontrolu i nadzor nad radom tuženog iako je za to imao mogućnost kroz praćenje kretanja kamiona kojim je upravljao tuženi, pa je pobijanom odlukom preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev preko iznosa od 45.000,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca osporava pobijana presuda ukazivanjem da je drugostepeni sud preinačujući prvostepenu presudu bez otvaranja rasprave izmenio činjenično stanje i odbio tužbeni zahtev za isplatu iznos od 137.500,00 dinara sa kamatom, čime je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. i 383. stav 4. ZPP, a to je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Naime, činjenično stanje nižestepenih odluka se razlikuju u pogledu bitne činjenice, da li je tužilac imao mogućnost da praćenjem kretanja kamiona tuženog ima uvid u vremenski period trajanja vožnje i evidenciju tahografa i da li je isključiva obaveza vozača da na putu vodi računa o vremenu upravljanja teretnim vozilom, a izostala je i ocena naloga tuženog data tužiocu da izvrši plaćanje svih kazni. Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza (iskaza svedoka VV) da tužilac ima 300 vozača i da je isključiva obaveza vozača da vodi računa o dnevnim i nedeljnim odmorima, da je praksa da vozač u trenutku kada mu preostane sat vremena vožnje nazove dispečera i pita ga gde da parkira kamion, da „I Track“ koristi tužiocu da vidi gde se kamion nalazi, koliko ima goriva, koliko je kilometara prešao, kolika je brzina kretanja u trenutku, da ga je tuženi zamolio da tužilac plati sve kazne u roku od 8 dana kako bi kazna bila manja, zaključio da je tuženi upravljajući vozilom u dužem trajanju od dozvoljenog, koristeći dnevne i nedeljne odmore u kraćem trajanju od dozvoljenog, postupio suprotno Zakonu o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima i svojom krivicom tužiocu prouzrokovao štetu u visini novčane kazne koju je tužilac nadoknadio za odgovorno lice u pravnom licu i za pravno lice u ukupnom iznosu od 137.500,00 dinara. Drugostepeni sud nalazi da tužilac, iako je imao mogućnost, nije vršio kontrolu i nadzor nad radom tuženog. Međitim, kako drugostepeni sud nije mogao bez otvaranja rasprave da na drugačiji način vrši ocenu dokaza i menja činjenično stanje na osnovu koga je odlučio o delu tužbenog zahteva preinačenjem odluke, pa je zbog učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka pobijana odluka morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje je ukazano i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao izreci.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić