.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1393/2023
11.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Halas Radulović, advokat iz ..., protiv tuženog „NIS“ AD iz Novog Sada, radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 315/22 od 02.11.2022. godine, u sednici održanoj 11.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 315/22 od 02.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 315/22 od 02.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 315/22 od 02.11.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P1 82/21 od 17.11.2021. godine, u stavu prvom i drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu, na taj način što je od dana 24.02.2009. godine premeštan aneksima ugovora o radu, koji je zaključio 01.06.2006. godine sa tuženim, na neadekvatna radna mesta (bliže navedena u izreci ), te tako što je premeštan u poslovni prostor u kojem nisu postojali higijenski uslovi, bez sredstava za rad, bez kancelarijskog nameštaja – stolica i stolova, zbog čega je morao stajati 8 sati dnevno, tako što za vreme trajanja grejne sezone nije bilo grejanja u prostoriji gde je boravio sa više desetina, a nekada i više stotina radnika i tako što je dana 15.04.2015. godine, kao višak zaposlenih usled organizacionih promena dobio rešenje o otkazu ugovora o radu sa pratećim aneksima, te da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 150.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda zbog zlostavljanja na radu, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.11.2021. godine, kao dana presuđenja do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 39.400,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je utvđenje zlostavljanja na radu tužioca, uz zahtev za isplatu naknade nematerijalne štete, a pravnosnažnom odlukom odbijen je tužbeni zahtev. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačenja sudske prakse i novog tumačenja prava, u pogledu primene člana 6. i 31. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, primenom člana 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl. glasnik RS“ broj 36/10), ovaj spor spada u parnice iz radnih sporova, a stavom 5. istog člana propisano je da ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a prema odredbi člana 441. ZPP, u parnicama iz radnih odnosa revizija je dozvoljena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, podneta je 07.10.2015. godine, a označena vrednost predmeta spora u tužbi je 4.000.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
