Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1714/22 od 21.12.2022. godine, žalba tuženog BB je usvojena, žalba tužene VV delimično usvojena, delimično odbijena, presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 270/21 od 01.02.2022. godine (stav prvi izreke) ukinuta u delu kojim je utvrđeno da je tužilji pravnosnažnom presudom tog suda P 818/15 od 16.03.2017. godine, utvrđeno pravo svojine sa obimom udela u 1/2 na stanu u Sremskoj Mitrovici, u ulici ..., dvosoban stan označen brojem .. u prizemlju, površine 71 m2, koji je upisan kao poseban deo zgrade broj 1, na parceli .. KO Sremska Mitrovica i na stanu u Novom Sadu, u ulici ... broj .., trosoban stan označen brojem .., na prvom spratu, površine 73 m2, koji je upisan kao poseban deo zgrade broj 4, na parceli .. KO Novi Sad 1, i u tom delu tužba odbačena (stav drugi izreke); preinačena u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka tako što je obaveza tužene VV smanjena na iznos od 297.550,00 dinara, a zahtev za naknadu troškova postupka u odnosu na tuženog BB odbijen (stav treći izreke); potvrđena u preostalom nepreinačenom delu (stav četvrti izreke). Tužilja je obavezana da tuženom BB nadoknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara ( stav peti izreke). Odbijeni su zahtevi tužilje i tužene VV za naknadu troškova žalbenog postupka ( stav šesti izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremene revizije izjavile su tužilja i tužena VV.

Tužilja pobija presudu u stavovima drugom, trećem, petom i delu stava šestog kojim je odbijen njen zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 6., 8., 10. i 11. i člana 374. stav 1. ZPP učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena VV pobija presudu u stavu četvrtom izreke i delu stava šestog izreke kojim je odlučeno o njenom zahtevu za naknadu troškova žalbenog postupka zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči po članu 404. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pitanje pouzdanja poverioca u podatke javne evidencije nepokretnosti kada je kao vlasnik nepokretnosti upisan dužnik, jedan supružnik i prava drugog supružnika na udeo u zajednički stečenoj imovini u smislu odredbi članova 174. stav 1. i 176. stav Porodičnog zakona, nije sporno u praksi Vrhovnog suda. Osnovni kriterijumi za odlučivanje o pravu poverioca na namirenje prodajom cele nepokretnosti u svakom konkretnom slučaju su pažnja u prometu i savesnost poverioca vezana za imovinski režim nepokretnosti koja predstavlja predmet izvršenja, a koji su i u konkretnom slučaju bili odlučujući za donošenje odluke o usvajanju tužbenog zahteva, kojom se proglašava nedopuštenim izvršenje u odnosu na tekovinski udeo tužilje.

Pošto u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti drugi razlozi zbog kojih se može odlučiti o reviziji tužene kao posebnoj, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene kao redovne po odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

U parnicama za utvrđenje nedopuštenosti izvršenja za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim za imovinskopravne sporove sadržan u članu 403. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 24.12.2015. godine. Vrednost predmeta spora (član 33. stav 2. ZPP) od 4.000.000,00 dinara je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe 02.12.2021. godine od 117,57 dinara za 1 evro, predstavljala protivvrednost 34.020 evra, što je ispod napred propisanog zakonskog cenzusa, pa je odluka u stavu trećem izreke doneta na osnovu člana 413. ZPP.

Revizija tužilje izjavljena protiv rešenja kojim je prvostepena presuda ukinuta i tužba odbačena je dozvoljena u smislu odredbi članova 403. stav 2. tačka 3. i 420. stavovi 1. i 2. ZPP, pa je Vrhovni sud ispitao pobijano rešenje u skladu sa odredbom člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene druge bitne povrede odredaba postupka na koje je revizijom paušalno ukazano.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja i tuženi BB su u braku od ...1989. godine i zajednički su stekli nepokretnosti, koje su predmet izvršenja po rešenju Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici II 120/19 od 24.08.2015. godine. Ovaj izvršni postupak inicirala je tužena VV, na osnovu izvršne presude suda od 02.02.2015. godine, kojom je tuženi BB obavezan da joj isplati iznos od 39.400 evra u dinarskoj protivvrednosti sa sporednim potraživanjem, na osnovu primljenog na ime kupoprodajne cene po kupoprodajnom ugovoru koji je raskinut. Tužilja je u navedenom postupku izvršenja izjavila prigovor trećeg lica, pa je rešenjem suda od 07.12.2015. godine upućena na predmetnu parnicu. Paralelno sa ovom parnicom ona je vodila i tekovinsku parnicu protiv supruga, u kojoj je kao umešač na strani tuženog BB tužbom bila obuhvaćena i tužena VV. Ta parnica pravnosnažno je okončana presudom P 818/15 od 16.03.2017. godine, kojom je utvrđeno da su tužilja i tuženi BB suvlasnici u po 1/2 dela na spornim nepokretnostima, opisanim u izreci pobijane presude.

Prvostepeni sud je usvojio postavljeni tužbeni zahtev da je tužilji pravnosnažnom presudom tog suda P 818/15 od 16.03.2017. godine utvrđeno pravo svojine sa obimom udela u 1/2 dela na spornim stanovima, a da njen pravni interes za ovakvo utvrđenje proizilazi iz činjenice da su sporni stanovi predmet izvršnog postupka, radi namirenja novčane tražbine tužene VV prema tuženom BB.

Drugostepeni sud konstatuje da je o pravu na tekovinski udeo tužilje već odlučeno pravnosnažnom presudom prvostepenog suda P 818/15 od 16.03.2017. godine, kako je to i navedeno u postavljenom tužbenom zahtevu. Stanovišta je da tužilja nema pravni interes za tužbu za utvrđenje prava pravnosnažno utvrđenog drugom presudom, pa u tom delu prvostepenu presudu ukida i tužbu odbacije na osnovu člana 194 ZPP.

Razloge drugostepenog suda vezane za deo odluke kojom je prvostepena presuda ukinuta i tužba odbačena prihvata i Vrhovni sud.

Sadržina tužbenog zahteva, odnosno sadržina sudske zaštite u predmetnoj parnici, kako je to pravilno našao drugostepeni sud, određena je članom 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br 31/11 ... 139/14), u vezi sa članom 545. i članom 551. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 106/15). Po ovim odredbama tužilac u parnici za nedopustivost izvršenja, na koju je upućen rešenjem izvršnog suda, dokazuje da postoji njegovo imovinsko pravo koje čini nedopuštenim izvršenje na predmetu izvršenja po rešenju koje je doneto na predlog izvršnog poverioca. Na podlozi utvrđenja činjenica na kojima je takva tužba zasnovana, sud utvrđuje da li je osnovan tužbeni zahtev za nedopustivost izvršenja. U konkretnom slučaju tužilja je osim pravilno postavljenog tužbenog zahteva koji ima osnov u navedenim odredbama, postavila i zahtev za utvrđenje da postoji njeno pravo koje je već pravnosnažno utvrđeno presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 818/15 od 16.03.2017. godine, pa pošto je tužena VV u toj parnici učestvovala kao umešač na strani tuženog BB, tužba u ovom delu zbog nedostatka pravnog interesa pravilno je ocenjena kao nedozvoljena.

Iz iznetih razloga, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu odredbi članova 414. stav 1. i 420. stav 6. ZPP.

Tužilja i tužena VV nisu postigle uspeh u postupku po reviziji, pa su na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP stavom četvrtim izreke odbijeni njihovi zahtevi za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić