U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti revizija ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana zbog kojih bi se ovaj vanredni pravni lek mogao izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna VV rođena je ...2017. godine iz emotivne veze parničnih stranaka, a očinstvo tužioca utvrđeno je presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P2 17/18 od 24.09.2018. godine, kojom je određeno da majka samostalno vrši roditeljsko pravo, otac doprinosi izdržavanju ćerke mesečnim iznosom od 10.000,00 dinara počev od 20.04.2018. godine pa ubuduće i uređeno održavanje ličnih odnosa deteta sa ocem.

Tužilac (rođen 1969. godine) je zaposlen u JP „GG“ ..., u kome je u prvoj polovini 2021. godine ostvarivao prosečnu zaradu od oko 46.000,00 dinara; stanuje u kući u ..., u domaćinstvu sa majkom, sestrom i punoletnim sinom iz prethodne vanbračne zajednice; uživa podršku svoje porodice u staranju o maloletnoj ćerki, za koju je u kući obezbeđen prostor u kome boravi i zasebna soba u kojoj spava. Ima autentičnu motivaciju i roditeljske kompentencije za samostalno vršenje roditeljskog prava, adekvatne stambene uslove i podršku porodice i sposoban je da maloletnoj kćerki omogući bezbedne uslove za život. Tužena (rođena 1984. godine) je ..., ali taj posao ne obavlja već je tokom ovog postupka bila radno angažovana na raznim poslovima (prodavačica brze hrane, spremačica u restoranu „DD“, prodavačica u pekari).

Privremenom merom, donetom u ovom postupku 27.12.2019. godine, maloletna kćerka parničnih stranaka poverena je ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. I dok se o njoj starala majka i od kad se o njoj stara otac, maloletna ćerka parničnih stranaka redovno pohađa vrtić, zdrava je i prilagođena. Roditelji sarađuju sa vaspitačicama (i tužilac, a i tužena dok je ćerka bila sa njom, s tim što tužena ne dolazi u vrtić od kada je ćerka sa ocem) i nisu uočeni nikakvi problemi na polju njihovog roditeljstva. Dete se obraduje kada dođu po nju, ocu trči u zagrljaj koji je prema njemu topao i nežan. Urednog je fizičkog izgleda i zdravstvenog stanja. Odnosi u porodici tužioca su stabilni, podržavajući, nisu uočeni rizici koji bi se na negativan način odrazili na dalji funkcionalni razvoj deteta u porodici tužioca, koji pokazuje spremnost da se sa tuženom dogovori u pogledu načina viđanja sa ćerkom. Dete na pozitivan način reaguje i na tuženu prilikom susreta, njihov odnos je topao, a tužena odgovara na potrebe deteta za razmenom nežnosti i dodirom.

Tokom ovog postupka u više navrata pribavljani su izveštaji i nalazi i stručna mišljenja od strane pet organa starateljstva: Stara Pazova (20.12.2019, 29.01. 29.05. i 31.08.2020. i 18.01.2022. godine), Zemun (25.05. i 28.08.2020. godine), Zvezdara (12.11.2020. godine), Voždovac (02.08. i 15.09.2021. i 31.03.2022. godine) i Palilula (29.08. i 14.11.2022. i 12.01.2023. godine), s obzirom na to da je tužena u šest navrata menjala boravište (Nova Pazova, Batajnica, Mali Mokri Lug, Kumodraž, Jajinci, Karaburma), pri čemu je sud trenutno nadležne organe obaveštavao o prethodnom radu organa starateljstva. Organi starateljstva su, s obzirom na ozbiljnost navoda tužioca i članova njegove porodice o tome da tužena zloupotrebljava alkohol i druge psihoaktivne supstance, imajući u vidu protokole po kojima postupaju i prepoznate rizike na zdravstvenom planu majke i načinu njenog funkcionisanja, što sve potencijalno može da ugrozi maloletno dete, obavljali terenski posete u više navrata i to ne samo kod tužene, već i kod tužioca i razgovarali sa parničnim strankama, pri čemu nisu bili u mogućnosti da svaki put i ostvare kontakt sa tuženom jer je ona boravište menjala ne obaveštavajući uvek organ starateljstva o tome. S tim u vezi oni su 2020. godine (Stara Pazova 29.05.2020, a Zemun 28.08.2020. godine) predložili i veštačenje roditeljskih kapaciteta majke zbog prisutne sumnje na bolest zavisnosti, koje je prvostepeni sud i odredio 11.05.2021. godine.

Organi starateljstva bavili su se parničnim strankama i tokom parnice za utvrđivanje očinstva i sve vreme tokom ovog postupka, počev od decembra 2019. godine kada su bili (radnici organa starateljstva Stara Pazova) u nenajavljenoj poseti kod tužene i konstatovali da je stambeni prostor koji ona koristi higijenski zapušten, neuredan (u kupatilo i u jednu sobu nije moglo da se pristupi zbog nagomilanih stvari). Dana 31.08.2020. godine je konstatovano da je celishodno da se odnosi tužene i maloletne ćerke realizuju u sigurnim i kontrolisanim uslovima kako dete ne bi bilo izloženo rizicima koji bi mogli da utiču na njegov dalji emotivni i psihološki razvoj (organ Stara Pazova). Kontakt sa tuženom nije uspeo da ostvari organ starateljstva Zvezdara (izveštaj od 12.11.2020. godine) i Voždovac isprva (izveštaj od 02.08.2021. godine), da bi u tome uspeo u septembru 2021. godine, nakon što se tužena iz Kumodraža preselila u Jajince i posle dve terenske posete izvestio sud (15.09.2021. godine) da su uslovi u kojima trenutno boravi majka pogodni za boravak deteta. Sa adrese u Jajincima tužena se odselila oktobra 2021. godine, ne obavestivši o tome ni organ starateljstva ni sud (štaviše, tvrdila je na ročištu od 11.01.2022. godine da i dalje živi u Jajincima) sve do 27.06.2022. godine, kada je prijavila da živi na Karaburmi. Organ starateljstva Stara Pazova je 18.01.2022. godine obavestio sud da su obavili individualne razgovore sa parničnim strankama, da dete na pozitivan način reaguje na tuženu tokom susreta i da je njihov odnos topao, a organ starateljstva Palilula čijem se pozivu za 01.09.2022. godine tužena nije odazvala, razgovorao je sa tuženom 07.10.2022. godine i uputio je u Institut za mentalno zdravlje kako bi se utvrdilo da li kod nje postoji problem sa alkoholom, zakazujući joj novi razgovor za novembar. Nakon toga tužena više nije sarađivala s tim organom, niti se odazivala na brojne telefonske pozive, a prilikom terenske posete nije zatečena na datoj adresi, zbog čega taj organ nije dostavio kompletan izveštaj sudu.

Nižestepeni sudovi su imali u vidu laboratorijske i medicinske izveštaje za tuženu od 31.08.2018. godine, prema kojima je bio negativan njen nalaz na psihoaktivne supstance, kao i izveštaj lekara opšte prakse Doma zdravlja „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Stare Pazove od 23.01.2020. godine, dat nakon uvida u zdravstveni karton tužene i obavljenog razgovora sa njom, da nema evidencije o tome da tužena ima problem sa alkoholom i opijatima, kao i to da ja 04.04.2022. godine obustavljena istraga protiv tužene zbog krivičnog dela nasilje u porodici, po krivičnoj prijavi tužioca. Sudovi su takođe imali u vidu i prihvatili kao autentičnu želju tužene da vrši roditeljsko staranje ali su, zbog svega izloženog, smatrali da postoje rizici kod tužene i da ona za sada nije u stanju da obezbedi stabilne, sigurne i odgovarajuće uslove za boravak maloletne ćerke kod sebe, sve imajući u vidu da se tužena nije javljala na više poziva organa starateljstva niti sarađivala sa njim, da je bila nedostupna za stručne radnike nadležnih organa starateljstva i da ih nije blagovremeno obaveštavala o promenama adresa. Nasuprot tome, imajući u vidu da su odnosi u porodici tužioca stabilni, podržavajući i da nisu uočeni rizici koji bi se na negativan način odrazili na dalji funkcionalni razvoj deteta u porodici oca, koji poseduje roditeljske kapacitete i u potpunosti je u stanju da zadovolji sve potrebe maloletnog deteta, nižestepeni sudovi su zaključili da je u najboljem interesu maloletne kćerke parničnih stranaka da bude poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, s obzirom da uslovi života maloletnog deteta moraju biti sigurni i predvidivi, što majka dosad nije omogućila. Održavanje ličnih odnosa deteta sa tuženom nižestepeni sudovi nisu odredili sa prespavljivanjem jer organ starateljstva Palilula, nadležan prema poslednjem boravištu tužene, nije bio u prilici da dostavi potpuni izveštaj u pogledu uslova stanovanja i porodičnih uslova u kojima živi tužena zbog ponašanja tužene, te je zaključio da za sada nije bezbedno regulisati viđanje deteta sa prespavljivanjem kod majke. Donoseći odluku o doprinosu tužene da izdržava maloletnu kćerku, nižestepeni sudovi su imali u vidu da je tužena radno sposobna, zaposlena, sa zaradom od 38.000,00 dinara mesečno, tako da iznos od 7.000,00 mesečno ne može da ugrozi njenu egzistenciju, posebno jer se radi o iznosu koji je dosuđen i privremenom merom u ovom sporu od 20.08.2021. godine, a sve imajući u vidu i to da je za zadovoljavanje mesečnih potreba maloletne ćerke parničnih stranaka neophodan iznos od oko 35.000,00 dinara i da se počev od aprila 2022. godine naknada za dete na porodičnom smeštaju isplaćuje u mesečnom iznosu od 35.848,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo iz čl. 60, 61, 67. do 73, 160, 266. i 270. Porodičnog zakona.

Neosnovani su navodi revizije tužene da je odluka u ovoj pravnoj stvari zasnovana samo na nalazu i stručnom mišljenju Centra za socijalni rad Stara Pazova. Činjenično stanje je u ovoj pravnoj stvari utvrđeno na osnovu više izveštaja i nalaza i stručnih mišljenja pet organa starateljstva, koje je sud međusobno obaveštavao o tome šta je preduzeto i kakvi nalazi su dostavljeni, ali i na osnovu iskaza svedoka i parničnih stranaka i ono predstavlja dovoljnu osnovu za donošenje odluke o vršenju roditeljskog prava i izdržavanju, zbog čega je pravilna odluka suda da stavi van snage rešenje kojim je bilo određeno veštačenje.

Neosnovani su navodi revizije da je odluka u ovoj pravnoj stvari suštinski doneta na osnovu toga što je tužilac stambeno obezbeđen i ima podršku porodice i da je roditeljske kapacitete obeju stranaka trebalo utvrditi veštačenjem. Nižestepeni sudovi su imali u vidu celokupnu situaciju u kojoj žive i tužilac i tužena, njihov dobar odnos sa detetom, činjenicu da su oni oboje motivisani da vrše roditeljsko pravo i da odgovaraju na detetove potrebe zbog čega se njihova maloletna kćerka oseća prijatno u prisustvu i jednog i drugog roditelja, ali su imali u vidu i to da tužena često menja poslove i mesta stanovanja, da je detetu potrebna stabilnost, sigurnost i predvidivost i da objektivne okolnosti konkretnog slučaja ukazuju na trenutnu nemogućnost tužene da odgovori na minimalne potrebe maloletne ćerke za stabilnošću uslova života. Odluka koju su doneli nižestepeni sudovi, suprotno navodu revizije, nije zasnovana na zaključku sudova da tužena zloupotrebljava alkohol i ostale psihoaktivne supstance, već je rukovođena okolnostima konkretnog slučaja i najboljim interesom maloletnog deteta parničnih stranaka, kome su za zdravo odrastanje i pravilan i potpun razvoj neophodni uslovi koji su najbolji mogući s obzirom na njegove lične i porodične okolnosti, porodični i kontakti sa širim okruženjem, što zahteva određeni stepen stabilnosti i predvidivosti, stalno prisustvo odrasle osobe od poverenja koje uslove tužena trenutno ne uspeva da obezbedi.

S obzirom da je pri rešavanju i ostalih pitanja pravilno primenjeno materijalno pravo i da je zakonsko izdržavanje određeno na način koji zadovoljava potrebe maloletnog deteta, a ne ugrožava ni egzistenciju niti tužene kao dužnika izdržavanja niti tužioca, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP. Pravilna je i odluka o troškovima postupka koja je doneta na osnovu člana 207. Porodičnog zakona, po slobodnoj oceni, pri čemu su nižestepeni sudovi vodili računa o razlozima pravičnosti.

Zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen primenom člana 165. stav 1. ZPP u vezi sa članom 153. stav 1. istog zakona, s obzirom da tužena u tom postupku nije uspela.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić