U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede iz člana 407. stav. 1. ZPP zbog kojih se revizije može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je bio u radnom odnosu kod tužioca na određeno vreme po ugovoru o radu zaključenom na period od 04.07.2016. godine do 03.07.2017. godine. Tužilac je uputio tuženog na kurs ATR B1+B2 „teorija i praksa“, koji se održavao u periodu od 27.02.2017. godine do 30.03.2017. godine. Tužilac i tuženi su tokom trajanja kursa 20.03.2017. godine zaključili ugovor o stručnom usavršavanju kojim se tuženi obavezao da će nakon uspešnog završetka kursa, ostati u radnom odnosu kod tužioca do 30.03.2019. godine. Troškove pohađanja kursa za tuženog snosio je tužilac i iznosili su 5.615,00 evra, što je utvrđeno ugovorom. Odredbom člana 3. stav 1. tačka 2. ugovoreno je da je zaposleni dužan da poslodavcu naknadi celokupne troškove kursa iz člana 1. stav 3. ugovora u slučaju da mu prestane radni odnos kod poslodavca u periodu od 12 meseci obavezujućeg perioda od uspešnog završetka kursa, i to usled otkaza od strane zaposlenog ili na osnovu razloga koji je na strani zaposlenog. Prilikom potpisivanja ugovora tuženi je pročitao tekst ugovora, a nakon završetka kursa rešenjem od 27.06.2017. godine tuženom je otkazan ugovor o radu od 30.06.2016. godine zbog isteka roka na koji je radni odnos zasnovan i radni odnos mu je prestao 03.07.2017. godine. Istog dana tuženom je uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu i ponuđeno zaključenje novog ugovora o radu na određeno vreme počev od 04.07.2017. godine, koji je tuženi odbio, jer je očekivao da će mu biti ponuđen radni odnos na neodređeno vreme po usmenom obećanju koje je prethodno dobio od strane nadređenih. Tužilac je tuženom uputio opomenu radi dobrovoljnog izmirenja troškova pohađanja kursa 30.03.2018. godine, ali tuženi ovu obavezu nije izmirio.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, primenom čl. 26, 31. st. 1. 142. st. 3. i 100. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO, nalazeći da je ugovor o stručnom usavršavanju od 20.03.2017. godine bez pravnog dejstva jer je u suprotnosti sa osnovnim načelima javnog poretka, s obzirom da je tuženi upućen na obuku pre potpisivanja navedenog ugovora te da je tuženom pre potpisivanja ugovora bio nepoznat sadržaj bitnih elemenata ugovora. Tuženi je doveden u neravnopravan položaj u odnosu na tužioca, imajući u vidu da je potpisao unapred pripremljen tekst ugovora, sa kojim nije upoznat, bez mogućnosti da utiče na njegovu sadržinu, zbog čega saglasno članu 100 ZOO nejasne odredbe ugovora treba tumačiti u korist tuženog.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo, kada je tuženi obavezan da isplati tužiocu celokupne troškove kursa u iznosu od 5.615,00 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate. Na osnovu člana 3. stav 1. tačka 2. ugovora o stručnom usavršavanju tuženi je bio u obavezi da ostane kod tužioca u radnom odnosu do 30.03.2019. godine, ali je nakon isteka trajanja ugovora o radu na određeno vreme u periodu od 04.07.2016. godine do 03.07.2017. godine odbio da potpiše ugovor o radu na određeno vreme za novi period počev od 04.07.2017. godine do 03.01.2018. godine. Nepotpisivanjem novog ugovora o radu tuženi je svojim postupcima prouzrokovao prestanak radnog odnosa kod tužioca pre 30.03.2019. godine i to u periodu kraćem od 12 meseci po završetku kursa, na koji način je ispunjen uslov da poslodavcu naknadi celokupne troškove obuke u iznosu utvrđenom ugovorom.

Imajući u vidu da tuženi nije u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu, jer nije kod tužioca – poslodavca ostao na radu 12 meseci nakon završene stručne obuke, već je odbio da potpiše ugovor o radu na određeno vreme za novi period i time prouzrokovao prestanak radnog odnosa, na osnovu članova 1, 31. stav 1., 142. stav 3, 154. i 262. stav 1. ZOO u obavezi je da zbog neispunjenja ugovorne obaveze tužiocu nadoknadi štetu za troškove stručnog usavršavanja. Naknada štete je utvrđena u visini utvrđenoj članom 1. ugovora o stručnom usavršavanju, sa kamatom primenom člana 277. i 186. Zakona o obligacionim odnosima od 12.09.2018. godine kao dana podnošenja tužbe, pa do isplate dugovanog iznosa.

Neosnovani su revizijski navodi da je ugovor o stručnom usavršavanju nezakonit, ukazivanjem da je bio unapred pripremljen i potpisan u toku stručne obuke, te da tuženi u trenutku započinjanja obuke nije bio obavešten da će pohađanje obuke stvoriti bilo kakvu obavezu za njega. Ovo iz razloga što je tuženi imao interes za stručno osposobljavanje i usavršavanje znanja i veština, a da je njegova obaveza da ostane na radu kod poslodavca 12 meseci po završetku obuke bila jasno određena ugovorom i da je ugovorom jasno određeno da obaveza vraćanja troškova obuke nastaje ukoliko u određenom roku od uspešnog završetka iste zaposlenom radni odnos prestane zbog razloga na strani zaposlenog, a takav razlog je odbijanje da ostane na radu do isteka 12 meseci nakon završetka obuke.

Revizijom se neosnovano ukazuje da ugovor o stručnom usavršavanju, zaključen između tužioca i tuženog, menja ugovor o radu, uvođenjem nepovoljnih odredbi i ograničavanjem prava zaposlenog. Međutim, navedeni ugovor o stručnom usavršavanju obavezuje tuženog da ostane na radu u određenom vremenskom periodu po završetku stručne obuke, što predstavlja dozvoljen uslov koji je odredio sam poslodavac, imajući u vidu da on snosi troškove obuke i da ima legitimni interes da zaštiti svoje novčano ulaganje u stručno usavršavanje svojih kadrova.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, na osnovu člana 161. stav 1. u vezi čl. 153. i 154. ZPP, jer nisu bili potrebni u revizijskom postupku.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić