.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4239/2023
07.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Gradsko zelenilo“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Biljana Pantić Pilja, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2029/23 od 19.09.2023. godine, u sednici održanoj 07.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2029/23 od 19.09.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2029/23 od 19.09.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 173/2021 od 18.05.2023. godine, tuženi je obavezan da tužiocu na ime manje isplaćene osnovne zarade za period decembar 2017. godine – novembar 2020. godine isplati iznos od 41.395,91 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose počev od dospelosti pa do isplate. Tužbeni zahtev odbijen je preko dosuđenog, a do ukupno traženog iznosa od 156.361,65 dinara za vremenski period od decembra 2017. godine zaključno sa januarom 2021. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose od dospelosti do isplate. Tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 54.744,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na parnične troškove za period od presuđenja do izvršnosti je odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2029/23 od 19.09.2023. godine, delimično je preinačena prvostepena presuda u delu o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova preko iznosa od 33.744,50 dinara sa zateznom kamatom, a u preostalom delu žalbe tužioca i tuženog su odbijene i prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede pravila postupka, s predlogom da se o reviziji odluči saglasno članu 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pitanje visine zarade zaposlenih kod tuženog, korisnika javnih sredstava, koji se počev od 2014. godine u realizaciji trošenja sredstava nije pridržavao programa poslovanja nije sporno u praksi Vrhovnog suda. U odlukama ovog suda iskazano je stanovište da visinu zarade određuje obračun koji ima za osnov zakonito zapošljavanje i raspolaganje odobrenim sredstvima. Presuda u pobijanom odbijajućem delu u skladu je sa stanovištem da se prilikom obračuna visine zarade ne mogu uzeti u obzir iznosi isplaćeni zaposlenima, koji premašuju broj predviđen programom poslovanja.
Iz iznetih razloga, kako ne postoje pravna pitanja zbog kojih bi postojala potreba za odlučivanjem o izjavljenoj reviziji kao posebnoj, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
U parnicama iz radnih odnosa, revizija je po odredbi člana 441. ZPP uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U imovinskopravnim sporovima, kakav je predmetni, dozvoljenost revizije ceni se prema opštem režimu iz člana 403. stav 3. ZPP, po kom revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 13.01.2021. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela presude je 114.965,74 dinara, koji iznos je prema napred navedenom kursu predstavljao 977,84 evra i ne prelazi zakonom predviđeni cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
