Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 504/22 od 24.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20) , propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija (stav 2.).

Postupajući na osnovu navedene zakonske odredbe, Vrhovni sud je zaključio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, već je vezano za konkretnu činjeničnu ponudu i rešenje spornog pravnog odnosa, tako što je utvrđeno da je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, te da ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti prilikom eksproprijacije zemljišta. Tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena je na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za gradsko građevinsko zemljište izraženog u sudskim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, po kojima sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom Poreske uprave već je veštačenjem, kao dokaznim sredstvom predviđenim Zakonom o parničnom postupku, visina naknade određena primenom tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti. Odluke revizijskog suda i pravnosnažne odluke drugostepenih sudova, kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, a na koje se protivnik predlagača poziva u reviziji, bez uticaja su na drugačije odlučivanje, jer odluka u sporovima sa ovakvim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko prvnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak je započet predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokrenost podnetim 25.09.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 2.513.051,20 dinara.

Kako vrednost pobijanog dela pravnosnažnog rešenja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja predloga, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stava 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev predlagača za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ovog postupka.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić