.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1696/2022
13.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Simić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Vojne ustanove „Dedinje“ sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 192/21 od 08.10.2021. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 192/21 od 08.10.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 192/21 od 08.10.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3864/19 od 15.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime ostvarenog, a nezakonito neisplaćenog armijskog dodatka za period od novembra 2016. godine do maja 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti do isplate, kako je to bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da u ime i za račun tužioca na iznose iz stava drugog izreke obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO, prema stopama važećim na dan uplate u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima, kako je to bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime ostvarnog, a nezakonito neisplaćenog vojnog dodatka isplati za septembar 2016. godine 3.094,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.10.2016. godine do isplate i za oktobar 2016. godine iznos od 3.038,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2016. godine do isplate i da u ime i za račun tužioca obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO, po stopama važećim na dan uplate i to za septembar 2016. godine u iznosu od 1.147,77 dinara i za oktobar 2016. godine u iznosu od 1.126,90 dinara. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 71.614,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 192/21 od 08.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.
Drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o isplati vojnog dodatka od 15% primenom odredbi Zakona o vojsci Jugoslavije i Zakona o vojsci Srbije. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP. Revizijski navodi tužene ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije imajući u vidu da se istima osporava utvrđeno činjenično stanje, što predstavlja nedozvoljeni revizijski razlog kada se radi o reviziji iz člana 404. ZPP. Takođe, nema potrebe ni za ujednačavanje sudske prakse, budući da su presude Apelacionog suda u Beogadu na koju je ukazano revizijom, donete povodom drugačijeg činjenično pravne situacije, u kojima je tražena isplata vojnog dodatka preko 15% do 20%, što nije predmet ove parnice.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena, ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 104.425,50 dinara.
Imajući u vidu da pobijani deo pravnosnažne presude iznosi 104.425,50 dinara, to sledi da revizija tužene nije dozvoljena, sa kojih razloga je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Primenom člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke, tako što je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, jer troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne spadaju u nužne i potrebne troškove za odlučivanje o reviziji.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
