Istim rešenjem odlučeno je da se AA oslobađa plaćanja troškova postupka, dok imovinskopravnog zahteva nije bilo.

Rešenjem Višeg suda u Somboru Kž1 229/23 od 18.12.2023. godine delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenog AA pa je preinačeno prvostepeno rešenje u pogledu izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika i okrivljenom je izrečena vaspitna mera pojačan nadzor organa starateljstva samo zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, dok je u preostalom delu žalba branilaca odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Živković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijana rešenja na taj način što će odbiti predlog za izricanje vaspitne mere podnet od strane OJT u Somboru.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, navodi da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonite dokaze branilac označava iskaze svedoka policijskih službenika BB, VV i GG, navodeći da su se u svojim iskazima navedeni svedoci izjašnjavali o onome što su im oštećeni saopštili prilikom „neformalnog razgovora“, zbog čega su isti morali biti izdvojeni iz spisa, što je sud propustio da učini.

Izneti navodi branioca okrivljenog nisu osnovani jer se, prema podacima u spisima, pobijane presude ne zasnivaju na iskazima navedenih svedoka – policijskih službenika o tome šta su im oštećeni izjavili u neformalnom razgovoru, a kako je u rešenju Višeg suda u Somboru Kž1 229/23 od 18.12.2023. godine i navedeno - da sud nije prihvatio iskaze svedoka BB, VV i GG, jer se sastoje u prenošenju obaveštenja dobijenih od građana, u konkretnom slučaju učenika Srednje ... škole i da se isti ne mogu koristiti kao dokaz u postupku.

Stoga, po oceni Vrhovnog suda, i pored toga što u konkretnom slučaju nije doneto formalno rešenje o izdvajanju zapisnika o iskazima navedenih policijskih službenika iz spisa, na opisani način nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Na istu povredu zakona branilac ukazuje navodima da je i iskaz svedoka DD, školskog psihologa, takođe nezakonit dokaz, jer je ista do svojih saznanja došla prisustvovanjem radnji prikupljanja obaveštenja od građana od strane policijskih službenika.

Članom 91. ZKP je propisano da je svedok lice za koje je verovatno da će dati obaveštenja o krivičnom delu, učiniocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku.

Naime, svedok u krivičnom postupku može da bude lice koje je do obaveštenja o predmetu dokazivanja došlo na osnovu vlastitih čula, dakle tako što je nešto videlo, čulo, osetilo ili dodirnulo, kao i lice koje je do obaveštenja o činjenicama koje se utvrđuju u postupku došlo posredno, preko drugog lica. Imajući u vidu navedeno, iskaz svedoka DD, koja je na glavnom pretresu održanom 25.05.2023. godine ispitana usmeno na okolnosti kritičnog događaja, u skladu sa odredbama ZKP, u prisustvu branioca okrivljenog, može se koristiti kao dokaz u ovoj krivičnopravnoj stvari, jer je na ovaj način svedok dala iskaz o saznanjima o kritičnom događaju, koja su joj lično poznata i koja su joj učenici, kao psihologu zaposlenom u Srednjoj ... školi izneli o događaju, što njen iskaz ne čini nezakonitim dokazom, a kako to branilac navodi u podnetom zahtevu.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da je sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da činjenični opis radnji okrivljenog ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, uz isticanje da pretnja okrivljenog nije bila usmerena na više lica, već na pojedinca – prof. ĐĐ. Ovim navodima, iako to ne navodi kao razlog podnošenja zahteva, branilac ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica, pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Teži oblik krivičnog dela iz stava 2. člana 138. Krivičnog zakonika postoji u slučaju ako je ostvarena jedna od tri kvalifikatorne okolnosti i to da je delo iz stava 1. tog člana učinjeno prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili ako je delo izazvalo teške posledice. Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, po nalaženju ovog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela i to da je okrivljeni AA „....sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, ugrozio sigurnost više lica pretnjom da će napasti na njihov život i telo, na taj način što je sa svog mobilnog telefona....poslao SMS poruku preteće sadržine: „U ponedeljak sa automatom dolazim“ i „Poz. ĐĐ“, koju poruku je poslao u Viber grupu u kojoj su se nalazile oštećene EE, ŽŽ, ZZ, čime je kod oštećenih stvorio osećaj straha i ugroženosti, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“, a u vreme i na mestu bliže opisanom u činjeničnom opisu radnji okrivljenog, jasno proizlazi da se u navedenim radnjama okrivljenog stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je pravnosnažnim pobijanim rešenjima izrečena vaspitna mera pojačan nadzor organa starateljstva, pa su stoga suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ovo iz razloga, jer po oceni ovoga suda, poruke koje je okrivljeni poslao u Viber grupi, sadržine „U ponedeljak sa automatom dolazim“ i „Poz. ĐĐ “, u kontekstu događaja koji se dogodio u Osnovnoj školi „Braća Ribnikar“ u Beogradu i u Mladenovcu, nekoliko dana pre toga, predstavljaju pretnju napadom na život i telo oštećenih, koja je kod njih izazvala osećanje uznemirenosti, dakle, dovela je do nastupanja zabranjene posledice – ugrožavanja sigurnosti više lica, imajući pritom u vidu da su oštećeni nakon preduzetih radnji okrivljenog događaj prijavili.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog da delo za koje je okrivljen optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo, te da je sud na štetu okrivljenog učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Sledstveno iznetom, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog i u delu u kome ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da je u konkretnom slučaju pretnja okrivljenog eventualno bila usmerena na jedno lice odnosno da bi, iako to ne navodi, eventualno moglo biti reči o krivičnom delu iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika.

Pored ovoga, branilac u obrazloženju zahteva kao razlog podnošenja istog navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP Vrhovni sud ne ispituje dok ostalim navodima zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje, posebno u pogledu osećaja ugroženosti kod oštećenih i ocenu izvedenih dokaza i iznosi sopstvene činjenične zaključke suprotne zaključcima suda, što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, činjenično stanje iz člana 440. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud, u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković