U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Rašeta Andrije, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Rašeta Andrije - advokata Ivane Delić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 70/22 od 18.09.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1039/23 od 07.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 02.07.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Rašeta Andrije - advokata Ivane Delić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 70/22 od 18.09.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1039/23 od 07.02.2024. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 70/22 od 18.09.2023. godine okrivljeni Rašeta Andrija oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. Istom presudom, na osnovu člana 246. stav 7. KZ od okrivljenog je oduzeta opojna droga i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1039/23 od 07.02.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog Rašeta Andrije i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 70/22 od 18.09.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Rašeta Andrije - advokat Ivana Delić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, zapisnik o veštačenju MUP - NKTC od 27.12.2018. godine i nalaz i mišljenje Biološkog fakulteta univerziteta u Beogradu. Obrazlažući označenu povredu zakona branilac navodi da su ovlašćena službena lica PU Novi Sad izvršila na benzinskoj pumpi pregled okrivljenog i putničkog vozila, da su u vozilu u torbici pronašli tri telefona, pregledom okrivljenog novac u iznosu od 90 evra, a koji predmeti su uz putničko vozilo naknadno uneti kao oduzeti od okrivljenog uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima 25.12.2018. godine br. 1263/18, a da o „pretresu“ lica i pregledu vozila nije sačinjena službena beleška niti zapisnik o pregledu lica i vozila. Shodno iznetom, po stavu odbrane, potvrda o privremeno oduzetim predmetima nije sačinjena na osnovu zakonito preduzetih radnji policijskih službenika. Dalje se navodi da je zapisnik o veštačenju MUP NKTC 03/2/11 broj dokumenta C-03/2/11-04-23 od 27.12.2018. godine, koje je obavljeno po naredbi VJT Novi Sad od 27.12.2008. godine, nezakonit dokaz jer u spisima nema dokaza da je nadležni javni tužilac obavešten o preduzetoj radnji od strane policije u roku od 24 sata. Dalje se navodi i da u spisima ne postoji ni jedan dokaz u vidu zapisnika ili službene beleške da je okrivljenom uzet bukalni bris, što je bila obaveza policije, shodno odredbi člana 286. ZKP, iz kojih razloga nalaz Biološkog fakulteta univerziteta u Beogradu od 05.06.2019. godine i 06.04.2020. godine predstavlja nezakonit dokaz, jer je sačinjen na osnovu nezakonito pribavljenih dokaza. U vezi sa iznetim branilac se poziva i na odluke Vrhovnog kasacionog suda Kzz 122/2022 od 03.03.2022. godine i Kzz 350/2022 od 24.05.2022. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz... a u stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, ... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastave zapisnik ili službenu belešku.

Odredbom člana 147. ZKP propisano je da će organ postupka predmete koji se moraju oduzeti po krivičnom zakoniku ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, dok je odredbama člana 150. ZKP propisano da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se ti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, od koga se oduzimaju kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Iz spisa predmeta proizlazi da su ovlašćena službena lica dana 25.12.2018. godine oko 18,40 časova na mestu bliže opredeljenom u izreci presude primetila da je iz putničkog motornog vozila izbačena neka najlonska kesa, za koju se kasnije u toku postupka utvrdilo da je u pitanju opojna droga amfetamin, nakon čega je okrivljeni zaustavljen, izvršen pregled vozila i pregled okrivljenog i istog dana 25.12.2018. godine obavešten Viši javni tužilac Slobodan Josimović. Naime, da je o događaju obavešten Viši javni tužilac Slobodan Josimović utvrđuje se u zapisniku o uviđaju mesta događaja od 25.12.2018. godine, koji je sproveden na osnovu člana 232. stav 1. u vezi člana 133. i 136. Zakonika o krivičnom postuku i koji je počeo u 20,00 časova, odnosno samo dva i po sata nakon kritičnog događaja. U navedenom zapisniku je konstatovano i da se Viši javni tužilac Slobodan Josimović izjasnio da će vršenje uviđaja poveriti policiji. Prilikom vršenja uviđaja pronađeni su predmeti koji su bliže opisani u potvrdi o privremeno oduzetim predmetim PU Novi Sad, Odeljenje kriminalističke policije, Grupa za suzbijanje, krijumčarenje i narkomanije Ev br. 1263/18 od 25.12.2018. godine.

Shodno navedenom, u konkretnom slučaju nakon obavljanja radnji u smislu člana 286. ZKP, policijski službenici su, a po nalogu javnog tužioca, obavili i dokaznu radnju uviđaj mesta događaja o čemu je i sastavljen zapisnik, nakon čega je sačinjena i potvrda o privremeno oduzetim predmetima. S obzirom na navedeno, kao i da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima izdata od strane PU Novi Sad, Odeljenje za kriminalističke policije, Grupa za suzbijanje krijumčarenja i narkomanije, kao nadležnog organa, da je ovlašćeno službeno lice postupajući na osnovu člana 147. ZKP prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. ZKP, kao i dokazne radnje - uviđaj lica mesta, od okrivljenog privremeno oduzelo predmete bliže označene u potvrdi, navedena potvrda je sačinjena u svemu u skladu sa odredbama člana 150. ZKP i potpisana od strane ovlašćenog službenog lica. Sledstveno iznetom, potvrda o privremeno oduzetim predmetima, po oceni ovoga suda, ni sama po sebi niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postuku, tako da ista, nasuprot navodima zahteva, ne predstavlja nezakonit dokaz koji nije mogao biti korišćen u ovom krivičnom postupku.

Činjenica da potvrda o privremeno oduzetim predmetima nije potpisana od strane okrivljenog (odbio da potpiše), a što je i njegovo pravo, po oceni ovoga suda nije od uticaja na zakonitost navedenog dokaza, imajući u vidu da je ista pribavljena u svemu u skladu sa članom 150. ZKP, a pri tome je i činjenica da li su napred navedeni predmeti pripadali okrivljenom ili ne, bila predmet dokazivanja u postupku.

Kada su u pitanju zapisnik o veštačenju MUP NKTC 03/2/11 od 27.12.2018. godine i nalaz i mišljenje Biološkog fakulteta univerziteta u Beogradu od 05.06.2019. i 06.04.2020. godine, Vrhovni sud nalazi da su isti zakoniti dokazi na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postuku presuda može zasnivati imajući u vidu činjenicu da je naredbom Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Ktr 1526/18 od 26.12.2018. godine određeno fizičko-hemijsko veštačenje na okolnost vrste sastava i neto težine predmeta – supstanci pronađenih i oduzetih od Rašeta Andrije koje je povereno, odnosno dostavljeno NKTC – Odseku u Novom Sadu na postupanje. Takođe, iz spisa predmeta proizlazi da je naredbom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Ktr 1526/18 od 26.12.2018. godine naloženo veštačenje koje je povereno Biološkom fakultetu u Beogradu, kojim je traženo da se izuzmu biološki tragovi sa providne najlon kese, utvrdi DNK profil jednog ili više lica podobnih za dalje veštačenje, utvrdi DNK profil iz bukalnog brisa uzetog od Rašeta Andrije i da se izvrši upoređivanje utvrđenog DNK profila iz bukalnog brisa uzetog od Rašeta Andrije sa DNK profilom utvrđenim iz tragova na gore navedenim predmetima izvršenja krivičnog dela, a da je naredbom Višeg javnog tužioca Kt 171/19 od 17.07.2020 godine određeno veštačenje DNK koje je povereno Biološkom fakultetu univerziteta u Beogradu – Centru za forenziku i primenjenu molekularnu genetiku.

Imajući u vidu navedeno, odnosno da su zapisnik o veštačenju NKTC od 27.12.2018. godine, kao i nalaz i mišljenje Biološkog fakulteta univerziteta u Beogradu od 05.06.2019. godine i 06.04.2020. godine obavljeni na osnovu naredbi Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i to na osnovu člana 113, 114. stav 2, 117, 118. i 120. ZKP, odnosno da su navedena veštačenja obavljena u skladu sa odredbama člana 117. stav 1. ZKP i to od strane ovlašćenih institucija, u skladu sa pravilima nauke i struke shodno odredbama ZKP, to su navedeni nalazi, odnosno obavljena veštačenja zakoniti dokazi na kojima se presude mogu zasnivati.

Pri tome, po stavu Vrhovnog suda bez uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu je činjenica da se u spisima predmeta ne nalazi službena beleška ili zapisnik da je od okrivljenog uzet bukalni bris, imajući u vidu da je ovlašćena institucija vršila upoređivanje sa nespornim DNK profilom Rašeta Andrije (18- 908/a utvrđen u protokolu Biološkog fakulteta 18-908).

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovoga suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer predmetni dokazi, ni sami po sebi niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama ZKP, te shodno iznetom predstavljaju dokaze na kojima se pobijane presude mogu zasnivati.

Imajući u vidu navedeno, te stanje u spisima predmeta, odluke Vrhovnog kasacionog suda na koje se branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva nisu od uticaja na drugačije odlučivanje u ovom predmetu, s obzirom da se ne radi o istom činjeničnom stanju.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti u preostalom delu numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda, shodno članu 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, iz kojih razloga je Vrhovni sud navode zahteva u navedenom delu ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković