U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Milene Rašić, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Siniše Živanovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Siniše Živanovića - advokata Milana Kneževića, advokata Dejana Bugarskog i advokata Gorana Karadarevića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K-155/21 od 30.10.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 28/24 od 28.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Siniše Živanovića - advokata Milana Kneževića, advokata Dejana Bugarskog i advokata Gorana Karadarevića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K-155/21 od 30.10.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 28/24 od 28.02.2024. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti odbacuju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K-155/21 od 30.10.2023. godine okrivljeni Siniša Živanović oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 25.03.2021. godine do 29.03.2022. godine, vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora od 29.03.2022. godine do 04.05.2022. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 04.05.2022. godine pa do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne zatvora izrečene u ovoj presudi. Prema okrivljenom je na osnovu člana 246. stav 8. KZ oduzeta opojna droga i izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno o troškovima krivičnog postpuka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Istom presudom prema okrivljenom Siniši Živanoviću odbijena je optužba da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. KZ i na osnovu člana 265. stav 1. ZKP odlučeno da troškovi postupka nastali u odnosu na to krivično delo padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 28/24 od 28.02.2024. godine delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i presuda Višeg suda u Novom Sadu K-155/21 od 30.10.2023. godine preinačena, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu u vezi tačke 2 optužnice u odnosu na koju je optužba odbijena prema okrivljenom Siniši Živanoviću, shodno članu 535. stav 1. ZKP izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta bliže opredeljenih u izreci ove presude, dok su u preostalom delu žalba VJT u Novom Sadu, kao i žalbe okrivljenog Siniše Živanovića lično i njegovih branilaca odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, zahteve za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podneli su branioci okrivljenog Siniše Živanovića:

- advokat Milan Knežević, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje;

- advokat Dejan Bugarski sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu pred istim većem,

- advokat Goran Karadarević sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili blaže kazni.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Svi branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz, branioci označavaju zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija u ..., ulica ... od 25.03.2021. godine, koji u suštini obrazlažu sličnim navodima. Kao razlog nezakonitosti ovog dokaza branioci vide u činjenici da je pretresanje vršeno nakon prethodnog nezakonitog ulaska policajaca u prizemlje kuće pre dolaska svedoka i pre nego što je naredba o pretresanju uručena okrivljenom, odnosno, da je izvršeno „pretresanje“ pre pretresanja, koje je konstatovano u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU Novi Sad od 25.03.2021. godine. U vezi sa iznetim, branioci nalaze da su i drugi dokazi koji proističu iz „nezakonite“ radnje pretresanja stana i drugih prostorija i kako to taksativno i precizno navodi advokat Dejan Bugarski: potvrde o oduzetim predmetim, svi izvedeni dokazi u toku glavnog pretresa, odnosno delovi iskaza svih svedoka koji se odnose na date odgovore u odnosu na postavljena pitanja koja se tiču nezakonito sprovedenog postupka pretresanja, kao i pitanja i odgovore na ista u vezi sa privremeno oduzetim predmetima, nalaz i mišljenje veštaka o veštačenjima privremeno oduzetih predmeta prilikom nezakonitog pretresanja stana i drugih prostorija, delovi iskaza ispitanih veštaka koji se odnosi na date odgovore u odnosu na postavljena pitanja koja se tiču veštačenja na privremeno oduzetim predmetima prilikom nezakonitog pretresa stana, jer sve što su isti svedoci izjavili u odnosu na navedeno predstavlja „plod otrovnog drveta“ jer ti delovi iskaza datih na glavnom pretresu pod zakletvom predstavljaju posredno nezakonito pribavljene dokaze koji su u direktnoj suprotnosti sa imerativnim odredbama člana 16. ZKP. Pri tome, advokat Dejan Bugarski u pretežnom delu zahteva, prilikom obrazlaganja povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, detaljno iznosi navode iz predloga odbrane za izdvajanje nezakonitih dokaza od 10.01.2023. godine i od 16.06.2023. godine, odluke prvostepenog suda po navedenim predlozima, žalbe tužioca na prvostepena rešenja kojima su usvojeni označeni predlozi odbrane, kao i drugostepene odluke Apelacionog suda.

Iznete navode zahteva branilaca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, s obzirom da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Novi Sad od 25.03.2021. godine, ni sam po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PU Novi Sad od 25.03.2021. godine proizlazi da je u vremenskom periodu od 17,30 do 18,15 časova, izvršeno pretresanje stana i drugih prostorija u ... u ulici ... i to po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kppr-120/21 od 25.03.2021. godine. Pre preduzimanja pretresanja, navedena naredba je u smislu člana 156. stav 1. ZKP predata Siniši Živanoviću, što je konstatovano u zapisniku, uz poziv da dobrovoljno preda lica, odnosno predmete koji se traže, pri čemu je poučen da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, a čije prisustvo isti nije zahtevao, što je u zapisniku konstatovano. Pretresanje stana obavljeno je u prisustvu dva punoletna građanina u svojstvu svedoka i to: AA i BB, koji su prema konstataciji na zapisniku, poučeni o njihovoj ulozi tokom sprovođenja pretresanja i isti su, uz ovlašćena službena lica PU Novi Sad VV i GG i zapisničara DD, potpisali zapisnik, na kom nisu konstatovane bilo kakve primedbe. Zapisnik je bez primedbi potpisao i ovde okrivljeni Siniša Živanović.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je pretresanje stana i drugih prostorija, u konkretnom slučaju, u svemu izvršeno u skladu sa odredbama člana 155, 156. i 157. ZKP, kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje. Stoga je, po oceni ovog suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Novi Sad od 21.03.2021. godine zakonit dokaz na kome se presuda, u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postpuku može zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Novi Sad od 21.03.2021. godine ne predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, to ni dokazi proistekli iz istog, ni posredni ni neposredni, ne predstavljaju nezakonite dokaze.

Ujedno, Vrhovni sud ukazuje, a imajući u vidu navode zahteva za zaštitu zakonitosti, prevashodno advokata Dejana Bugarskog, ali i preostala dva zahteva branilaca okrivljenog, da „pretresanja“ pre pretresanja nije bilo, a da radnje koje su ovlašćena službena lica sprovela pre preduzimanja dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija predstavljaju, u smislu člana 58. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima, radnje na koje su policijski službenici ovlašćeni, a to je obezbeđenje i pregled mesta događaja.

Naime, odredbom člana 58. stav 1. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima propisano je da kada sazna za izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja povodom kojeg je potrebno neposredno opažanje utvrditi ili razjasniti činjenice, policijski službenik o tome bez odlaganja obaveštava policijske službenike dežurne službe. Policijski službenik dežurne službe pri prijemu saznanja iz stava 1. ovog člana ili prijemu takvog saznanja od strane građana ili drugih lica proverava pouzdanost takvog saznanja i prikuplja o mestu događaja sve u tom momentu raspoložive informacije naročito u pogledu mogućeg otpora, napada ili opasnosti radi hitnog upućivanja na mesto događaja potrebnog broja policijskih službenika sa neophodnim naoružanjem, opremom i materijalno-tehničkim sredstvima. U stavu 3. propisano je da se pod mestom događaja u smislu ovog Pravilnika podrazumeva mesto gde je izvršilac krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja preduzeo radnju ili bio dužan da je preduzme, mesto gde je nastupila posledica, kao i svako drugo mesto gde se mogu pronaći tragovi ili predmeti.

Imajući u vidu sve navedeno, a kako je okrivljeni prethodno bio zaustavljen od strane ovlašćenih službenih lica i kako su postojali osnovi sumnje da je izvršio krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, to su ovlašćena službena lica primenom člana 58. Pravilnika imala ovlašćenja da neposredno pre ulaska odnosno započinjanja dokazne radnje pretresanja stana i drugih prostorija uđu u te prostorije kako bi iste obezbedili. Naime, u konkretnom slučaju, ovlašćena službena lica su se prethodno morala uveriti da je vikendica u kojoj je vršen pretres bezbedna, odnosno da policijskim službenicima i svedocima ne preti bilo kakva opasnost.

Imajući u vidu navedeno, nije bilo „pretresanja“ pre pretresanja, već su ovlašćena službena lica postupala u skladu sa svojim službenim ovlašćenjima.

Kao razlog nezakonitosti zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija branioci okrivljenog vide u tome što dva svedoka nisu bila zajedno prilikom pretresa, a što je suprotno članu 156. stav 7. ZKP, koji propisuje obavezno istovremeno prisustvo dva punoletna svedoka, koji moraju da paze na tok pretresanja i stave prigovor verodostojnosti na sadržinu zapisnika, kao i u činjenici da su zapisnik potpisala 2 policijska službenika i zapisničar, a da je pretresu prisustvovalo po iskazima svedoka 5 do 7, ili 8 policajaca. Takođe, branilac okrivljenog advokat Dejan Bugarski ukazuje i da je povređena i odredba člana 233. stav 3. ZKP, kojom je propisano da će se prilikom preduzimanja radnje kao što je uviđaj, uzimanje uzorka, pretresanje ili prepoznavanje u zapisnik uneti i podaci koji su važni s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrđivanje istovetnosti pojedinih predmeta, a ako su napravljene skice, crteži, planovi, fotografije, filmski ili drugi tehnički snimci to će se navesti u zapisniku i priključiti zapisniku. U predmetnom zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija nije naznačeno da su prilikom pretresanja sačinjene fotografije, a iste se nalaze u spisima predmeta i korišćene su kao dokaz u krivičnom postupku.

I ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, imajući u vidu da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija na adresi ... u ... zakonit dokaz, a kako je to već obrazloženo u ovoj presudi. Pri tome, Vrhovni sud ukazuje da član 156. stav 7. ZKP zaista propisuje obavezno istovremeno prisustvo dva punoletna svedoka koji moraju da paze na tok pretresanja i stave prigovore verodostojnosti na sadržinu zapisnika, pri čemu, u konkretnom slučaju, svedoci nisu stavili primedbe u konstataciji o pronađenim stvarima, a sama činjenica da su svedoci u neke prostorije ušli nakon policijskih službenika ili da nisu oba svedoka sve vreme bila prisutna u svakoj prostoriji ne utiče na zakonitost dokazne radnje pretresanja.

Pri tome, odredba člana 157. stav 4. ZKP koji propisuje da zapisnik o pretresanju potpisuju prisutna lica, ne reguliše obavezan broj policijskih službenika koji moraju biti prisutni tokom pretresanja. Ujedno, činjenica da u zapisniku o pretresanju nije konstatovano da su sačinjene fotografije prilikom pretresanja, u smislu člana 233. stav 3. ZKP, ne čini zapisnik o pretresanju nezakonitim dokazom, imajući u vidu činjenicu da je naredbom sudije za prethodni postupak data mogućnost ovlašćenim službenim licima da tok pretresanja mogu tonski i optički snimati, a da se predmeti pronađeni tokom pretresanja mogu posebno fotografisati i da će se snimci i fotografije priložiti sa zapisnikom o pretresanju, a što je i učinjeno.

Pored iznetog, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branioci okrivljenog kao nezakonite dokaze označavaju i naredbu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Ktr 370/21 kojom je po službenoj dužnosti javni tužilac naredio da se izvrši izuzimanje bioloških tragova sa predmeta pronađenih prilikom pretresa, opredeljujući zadatak veštačenja na strani dva navedene naredbe i navodeći da se biološki tragovi izuzmu sa navedenih predmeta radi DNK veštačenja, pri čemu je određeno da se izuzimanje bioloških tragova poverava MUP-u RS PU Novi Sad, Odsek za operativnu forenziku. Obrazlažući nezakonitost ovog dokaza odbrana ukazuje na odredbe člana 113. stav 1, 114. stav 1. i 2, 117. stav 1. i 118. ZKP kojima je uređen postupak veštačenja, ali ne i postupak uzimanja uzoraka, te da su veštačenje i uzimanje uzorka dve zasebne dokazne radnje. Ujedno odbrana ukazuje da se organ postupka pozvao na pogrešne odredbe ZKP, u smislu ishodovanja ove naredbe – nije se pozvao na odredbe člana 141. ZKP, već na odredbe člana 113. stav 1, 114. stav 1. i 2, 117. stav 1. i 118. ZKP. Takođe, nezakonitost ovog dokaza odbrana vidi i u činjenici da je bukalni bris dana 26.03.2021. godine uzeo ĐĐ - kriminalistički tehničar, a ne zdravstveni radnik, čime je prekršena i odredba člana 141. stav 4. u vezi stava 1. i 2. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni sud takođe ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je Viši javni tužilac u Novom Sadu doneo naredbu Ktr 370/21 od 26.03.2021. godine kojom je naloženo da se izvrši izuimanje biloških tragova sa predmeta koji su pronađeni i izuzeti prilikom pretresa stana i drugih prostorija dana 25.03.2021. godine na adresi u ..., ulica ... Tačno je da se u naredbi javni tužilac poziva na odredbe o veštačenju, odnosno da su u istoj navedeni članovi 113, 114, 117, 118. ZKP, kojima je regulisana dokazna radnja veštačenja, ali imajući u vidu da iz same sadržine naredbe jasno proizlazi šta je predmet i zadatak naredbe, te da se, u konkretnom slučaju, sa sigurnošću može zaključiti da se radi o dokaznoj radnji uzimanja uzorka, pogrešno citiranje članova zakona, ne čini ovu naredbu automatski nezakonitom.

Takođe, predmetna naredba sadrži raspoložive podatke o licu protiv kojeg se vodi krivični postupak, naziv nadležnog organa koji je naložio preduzimanje dokazne radnje, precizno navedene predmete koji su pronađeni prilikom pretresa stana i drugih prostorija sa kojih je potrebno izvršiti uzimanje bioloških tragova, kao i naziv nadležnog organa kome je povereno uzimanje uzorka. Iz naredbe proizilazi i da je jasno navedeno u kojoj fazi postupka se donosi, u odnosu na koje osumnjičeno lice, zbog kojih krivičnih dela, sadržina naređene dokazne radnje, a to je izuzimanje bioloških tragova uz detaljno i precizno navođenje predmeta na koje se odnosi,kao i odakle potiču ti predmeti, razlog preduzimanja dokazne radnje i kome se ista poverava, te stoga iz sadržine iste može se sa nesumnjivom sigurnošću utvrditi da se radi o dokaznoj radnji uzimanja uzorka za fizičko-genetičku analizu.

Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je naredba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Ktr 370/21 od 26.03.2021. godine nezakonit dokaz.

Odredbom člana 140. ZKP propisano je u stavu 1. da se u cilju utvrđivanja činjenica u postupku od osumnjičenog mogu i bez pristanka uzeti otisci papilarnih linija i delova tela, bukalni bris i lični podaci, sastaviti lični opis i napraviti fotografije (forenzička registracija osumnjičenog). Odredbom stava 4. člana 140. ZKP propisano je da navedenu radnju po naredbi javnog tužioca ili suda preduzima stručno lice.

Bez obzira na činjenicu što je odredba člana 140. ZKP naslovljena kao „uzimanje biometrijskih uzoraka“, njen domašaj je nešto širi, jer obuhvata i uzorke koji se ne koriste samo prilikom biometrijske identifikacije lica. U pitanju je forenzička registracija lica, koja podrazumava pored ostalog i uzimanje bukalnog brisa, koji je u konkretnom slučaju, korišćen kao nesporan biometrijski uzorak u daljoj analizi.

Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju, policijski službenik ĐĐ, koji je po struci operativni forenzičar, je stručno lice (lice koje u ovoj oblasti raspolaže znanjem koje prevazilazi laičko znanje i prosečno iskustvo), koje je osposobljeno i ovlašćeno za uzimanje biometrijskih uzoraka, u smislu odredbe člana 140. stav 4. ZKP, a koji su potom korišćeni za forenzičko-genetičku analizu (član 142 stav 1. ZKP), te su suprotni navodi zahteva, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni sud je imao u vidu i odluke Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda i Evropskog suda za ljudska prava na koje se branilac – advokat Dejan Bugarski poziva u podnetom zahtevu, ali imajući u vidu sve navedeno, nalazi da iste nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti svih branilaca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog advokata Dejana Bugarskog i advokata Gorana Karadarevića su nedozvoljeni, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Milana Kneževića, u preostalom delu, nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, advokat Milan Knežević u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog advokata Milana Kneževića ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označenu povredu zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Milana Kneževića u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored iznetog, branilac okrivljenog advokat Milan Knežević kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i člana 440. ZKP, koje detaljnije obrazlaže u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog advokat Goran Karadarević u zahtevu za zaštitu zakonitosti obrazlažući u preostalom delu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, osporavajući sadržinu zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 21.03.2021. godine i iznoseći sopstvenu ocenu iskaza policijskih službenika.

I branilac okrivljenog advokat Dejan Bugarski u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u delu u kojem osporava sadržinu izvedenih dokaza, a pre svega zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je Vrhovni sud u navedenom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Siniše Živanovića - advokata Milana Kneževića, advokata Dejana Bugarskog i advokata Gorana Karadarevića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, zahteve odbio kao neosnovane, dok je u preostalom delu zahteve za zaštitu zakonitosti, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4) ZKP odbacio i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković