.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12659/2023
02.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković, Tatjane Matković Stefanović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca JKP „Komrad“ Vranje, čiji je punomoćnik Bora Ristić, advokat u ..., protiv tužene AA i tuženog BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mladen Vasić, advokat u ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1442/22 od 22.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 02.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1442/22 od 22.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1442/22 od 22.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1486/20 od 19.04.2022. godine, u prvom stavu izreke delimično je održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Iv. 6428/10 od 25.11.2008. godine, pa su obavezani tuženi da na ime duga solidarno isplate tužiocu iznos od 3.204,10 dinara sa zateznom kamatom počev od 01.11.2008. godine do isplate, kao i troškove izvršenja u iznosu od 1.300,00 dinara, dok je za viši iznos od dosuđenog, odnosno za iznos od 4.165,33 dinara, kao i za kamatu na taj iznos, rešenje o izvršenju ukinuto i u tom delu je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. U stavu drugom izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 67.900,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1442/22 od 22.03.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Odbijeni su i zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pobijanom drugostepenom presudom obavezani su tuženi da tužiocu solidarano isplate iznos od 3.204,10 dinara sa zateznom kamatom počev od 01.11.2008. godine do isplate, kao i troškove izvršenja u iznosu od 1.300,00 dinara, na ime pruženih komunalnih usluga za period od 01.01.2008. godine do 31.10.2008. godine.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji prvotužene kao izuzetno dozvoljenoj. Pogrešna primena materijalnog prava na koju revident ukazuje, ne može biti dovoljan razlog za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 404. stav 1. ZPP-a. U reviziji se ne ukazuje na drugačije pravnosnažne sudske odluke povodom iste ili slične činjeničnopravne situacije, pa stoga nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Nema potrebe u konkretnom sporu za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Navodi revizije tiču se utvrđenog činjeničnog stanja koje ne može biti predmet ocene po reviziji iz člana 404. ZPPa.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije prvotužene na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 20.11.2008. godine, a vrednost predmeta spora je 6.408,20 dinara.
Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tuženih nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Zato je na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
