U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Subotin, advokat iz ..., protiv tuženog „Triglav osiguranja“ a.d.o. Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 1716/21 od 28.06.2023. godine, u sednici održanoj 14.11.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 1716/21 od 28.06.2023. godine.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Zrenjaninu Gž 1716/21 od 28.06.2023. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Bečeju P 316/2020 od 31.08.2021. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 27.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju P 316/2020 od 31.08.2021. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime naknade materijalne štete za sačinjen zapisnik o oštećenju putničkog vozila reg.oznake ... isplati 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2020. godine, do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 39.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, do isplate.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 1716/21 od 28.06.2023. godine usvojena je žalba tuženog pa je preinačena prvostepena presuda tako što je Republika Srbija VRHOVNI SUD Rev 25137/2023 14.11.2024. godine B e o g r a d Rev 25137/2023 2 odbijen tužbeni zahtev i obavezan tužilac da tuženom na ime troškova prvostepenog i drugostepenog postupka isplati 29.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. i 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Imajući u vidu da je pobijanom presudom pravnosnažno okončan postupak u sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP (vrednost predmeta spora je 9.000,00 dinara, koji iznos je očigledno ispod zakonom propisanog cenzusa od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe), a da je članom 479. stav 6. ZPP izričito propisano da protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku o sporu male vredosti nije dozvoljena revizija, shodno tome u ovoj vrsti spora dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2) i 3) Zakona o parničnom postupku.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23 i dr.zakon - u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni sud, u granicama svojih ovlašćenja propisanih članom 404. ZPP, nalazi da su ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca, kao posebnoj reviziji, jer je to potrebno radi ujednačavanja sudske prakse po pitanju obaveze tuženog da naknadi tužiocu materijalnu štetu koja je nastala sačinjavanjem i plaćanjem zapisnika o oštećenju vozila pre podnošenja tužbe i pokretanja parničnog postupka.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući ispitujući pravilnost pobijane presude, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 02.05.2020. godine došlo je do saobraćajne nezgode u ... na raskrsnici ulica ... i ..., koju je izazvao osiguranik tuženog na taj način što je neustupanjem prava prvenstva prolaza prednjim delom svog vozila naleteo na prednji deo putničkog vozila reg.oznake ... kojim je upravljao tužilac, usled čega je na vozilu tužioca nastala materijalna šteta, a tužilac zadobio telesne povrede. Tužilac je angažovao sudskog veštaka mašinske struke da mu sačini zapisnik o oštećenju njegovog putničkog vozila, za koji zapisnik je dana 11.05.2020.godine platio 9.000,00 dinara. Na ime nespornog dela materijalne štete na vozilu, tuženi je tužiocu 24.07.2020. godine isplatio 160.343,11 dinara, a ovaj iznos ne pokriva troškove koje je tužilac imao povodom izrade zapisnika o oštećenju vozila.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i dosudio mu traženi trošak za sastavljanje zapisnika o oštećenju vozila, opredeljen u visini iznosa koji je tužilac platio veštaku, a koju činjenicu tuženi u toku postupka nije ni osporavao. Tuženi je osporavao samo pravo tužioca na naknadu ovog troška navodima da je zapisnik o oštećenju vozila mogao sačiniti besplatno kod njega. Po stanovištu prvostepenog suda, trošak sačinjavanja zapisnika o oštećenju vozila u iznosu od 9.000,00 dinara, koji je tužilac nesporno platio dana 11.05.2020. godine, predstavlja nužan i neophodan trošak za tužioca koji mu je prouzrokovan krivicom osiguranika tuženog, a nije postojala obaveza tužioca kao oštećenog lica da se prvenstveno obrati osiguravaču čiji je osiguranik odgovoran za nastanak štete radi sačinjavanja zapisnika o oštećenju, već je tužilac imao pravo da izabere i angažuje stručno i nezavisno lice radi procene oštećenja nastalih na njegovom vozilu i izradi zapisnika o oštećenju, pa je tuženi u obavezi da mu taj iznos naknadi kao vid materijalne štete sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana plaćanja u smislu članova 154. 155. i 185. i 190. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu troškova spornog zapisnika, sa obrazloženjem da nije dokazano da je angažovanje veštaka sa svrhom sačinjavanja zapisnika bilo nužno i neophodno, odnosno da je uopšte bilo potrebno da bi tužilac u vansudskom postupku ostvario naknadu materijalne štete. Tužilac nije dokazao da bi bez dostavljanja predmetnog zapisnika u prilogu odštetnog zahteva ne bi mogao da ostvari naknadu štete na vozilu. Takvu nužnost i neophodnost angažovanja sudskog veštaka predstavljala bi eventualno situacija u kojoj se tokom vansudskog postupka tužilac obraćao službi tuženog u kojima rade procenitelji, a da mu tom prilikom nije bilo omogućeno da sačini zapisnik o oštećenju vozila, odnosno da mu je eventualno odštetni zahtev od strane tuženog vraćen na dopunu ili odbijen kao nepotpun. Po oceni drugostepenog suda tužilac se na postojanje ovakvih situacija u kojima su postojale teškoće u ostvarivanju prava na naknadu materijalne štete nije pozivao, te se ima smatrati da nisu ni postojale, što njegov zahtev čini neosnovanim.

Po oceni Vrhovnog suda, revizijski navodi tužioca kojima se ukazuje na nepravilnost odlučivanja drugostepenog suda u pogledu tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete na ime sačinjavanja zapisnika o oštećenju vozila su osnovani. Drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 154. stav 1 Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu ZOO) propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta)-član 154. ZOO. Prema odredbi člana 185. stav 1. ZOO odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Odredbama člana 940. stav 1. i 941. stav 1. ZOO propisano je da u slučaju osiguranja od odgovornosti, osiguravač odgovara za štetu nastalu osiguranim slučajem samo ako treće oštećeno lice zahteva njenu naknadu, a oštećeno lice može zahtevati neposredno od osiguravača naknadu štete koju je pretrpelo događajem za koji odgovara osiguranik, ali najviše do iznosa osiguravačeve obaveze.

Naime, osnovni princip kod naknade materijalne štete je uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, a u konkretnom slučaju tuženi je kao odgovorno lice dužan uspostaviti ranije stanje, shodno članu 185. stav 1. u vezi članova 940. stav 1. i 941. stav 1. ZOO. Tužilac je po oceni revizijskog suda imao opravdan trošak za sačinjavanje zapisnika o oštećenju vozila kako bi se obezbedili faktički uslovi za utvrđivanje visine nastale materijalne štete na njegovom putničkom vozilu. S obzirom da ne postoji zakonom ustanovljena obaveza trećih oštećenih lica da se prvenstveno i prevashodno obrate osiguravaču lica koje je skrivilo saobraćajnu nezgodu radi sačinjavanja zapisnika o oštećenju vozila, opredeljenje tužioca da samostalno odabere stručno lice koje će pregledati oštećeno vozilo i o tome sačiniti predmetni zapisnik, nezavisno od stručnih službi tuženog, ne može se smatrati kao njegov doprinos povećanju nastale štete. Tužiocu, kao oštećenom licu koje ima nameru da podnese odštetni zahtev tuženom, ne može se uskratiti pravo da sam izvrši izbor obavezne i dodatne dokumentacije koju želi da priloži uz odštetni zahtev društvu za osiguranje u situaciji kada ne postoji ustanovljena obaveza prvenstvenog obraćanja osiguravaču radi sačinjavanja zapisnika o oštećenju vozila. S obzirom da je predmetni trošak nastao za tužioca povodom predmetnog štetnog događaja koji je skrivio osiguranik tuženog, a da je tužilac dokazao računom da je isti platio dana 11.05.2020. godine, pravilna je odluka prvostepenog suda da tužilac ima pravo na naknadu troškova za sastavljanje zapisnika o oštećenju vozila u visini plaćenog iznosa, sa zateznom kamatom koja teče od dana plaćanja, od kada je za tužioca nastala šteta u vidu umanjenja imovine.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog suda, tužbeni zahtev tužioca ima osnova u citiranim odredbama Zakona o obligacionim odnosima, na šta prvostepeni sud pravilno ukazuje u svojoj presudi i pri tome pravilno zaključuje da postoji odgovornost tuženog za naknadu troškova sastavljanja zapisnika o oštećenju vozila tužiocu, a da je pogrešan zaključak drugostepenog suda da tužilac nije dokazao nužnost i opravdanost tog troška.

Polazeći od izloženog, Vrhovni sud nalazi da je žalba tuženog izjavljena protiv prvostepene presude neosnovana, a da je revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude osnovana zbog pogrešne primene materijalnog prava u pobijanoj odluci.

Na osnovu iznetog, primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Kako je tužilac uspeo u ovom sporu, revizijski sud je u smislu člana 165. u vezi sa članom 153. i 154. ZPP dosudio tužiocu troškove na ime sastava revizije od 18.000,00 dinara, takse na reviziju od 3.800,00 dinara i takse na odluku o reviziji od 5.700,00 dinara, ukupno 27.500,00 dinara i odlučio kao u stavu trećem izreke ove presude.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković