Presudom Apelaconog suda u Nišu Gž 1594/22 od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu koji se odnosi na sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište broj 465-1136/11-07 od 19.07.2012. godine i broj 465-645/11-07 od 31.08.2012. godine i u usvajajućem delu stava drugog izreke u odnosu na isplatu razlike tužiocima između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište po sporazumu o naknadi za eksproprisano zemljište broj 465-1136/11-07 od 19.07.2012. godine i broj 465-645/11-07 od 31.08.2012. godine u visini od po 1.466.496,03 dinara sa dosuđenom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, preostalom usvajajućem delu stava drugog izreke i u stavu trećem izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se prema tuženom poništi sporazum o naknadi za ekpsroprisano zemljište broj 465-1136/11-07 od 03.07.2013. godine u delu određivanja visine naknade za eksproprisano poljoprivredno zemljište i tuženi obaveže da na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište po sporazumu o naknadi za eksproprisano zemljište broj 465-1136/11-07 od 03.07.2013. godine isplati po 128.448,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.02.2022. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati 405.682,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1 ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti sporazuma o naknadi za ekspropisano poljoprivredno zemljište i isplata razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište, imajući u vidu status eksproprisanog zemljišta, a pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva. Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama o ništavosti sporazuma i potraživanju razlike novčane naknade za eksproprisanu nepokretnost, nastale kao posledica ništavosti zaključenog sporazuma, je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju materijalnog prava relevantnog za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Revizijom se ukazuje i da je potrebno odlučiti o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 42. Zakona o eksproprijaciji, odnosno u vezi načina određivanja visine tržišne vrednosti nepokretnosti, pa kako su u sprovednom postupku nižestepeni sudovi tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja određivanja visine naknade za eksproprisanu nepokretnosti izraženog kroz odluke revizijskog suda, to i sa tih razloga nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Osim toga, naknada je utvrđena po tržišnoj ceni gradskog građevinskog zemljišta, čiji je status u vreme eksproprijacije pravilno utvrđen, s obzirom na doneti generalni urbanistički plan Grada Vranja.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja i isplate podneta je 13.05.2014. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela ceni se u odnosu na svaku od tužilaca pojedinačno, s obzirom da tužioci nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP.

Vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog od tužilaca je 1.466.496,03 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković