Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3696/21 od 12.01.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se zbog grube neblagodarnosti opozove poklon koji je učinio tužilac pok. DD kroz nasledničku izjavu datu u postupku raspravljanja zaostavštine iza pok. ĐĐ, u predmetu pred tada Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu O 2580/96, što je tužena dužna da prizna i trpi, te da se utvrdi da je tužilac, po osnovu nasleđa iza pok. ĐĐ, suvlasnik sa udelom od 1/3 na nepokretnosti, stanu koji je u B listu drugi deo upisan kao dvosoban, površine 64 m2, u četvrtoj zgradi, postojeće na KP ..., na petom spratu, čiji je broj posebnog dela 53, sve upisano u List nepokretnosti ... KO ..., što je tužena dužna da prizna i trpi da se tužilac na osnovu presude upiše kao suvlasnik na navedenom stanu kod RGZ Služba za katastar nepokretnosti Novi Beograd, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove celog postupka u iznosu od 100.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci kao pravni sledbenici iza pok. tužioca VV su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu O br. 2580/96 od 11.12.1996. godine za naslednike iza pok. ĐĐ oglašena je DD, supruga ostavioca, s obzirom da su sin ostavioca VV i ćerka ostavioca GG svoj nasledni deo ustupili majci DD. Ostavinsku masu činio je dvosoban stan u Beogradu, ... broj ... . Po pravnosnažnosti ostavinskog rešenja, DD se uknjižila u javnu knjigu kao nosilac prava svojine na stanu u udelu 1/1. VV se 1991. godine oženio, a 1992. godine iselio iz predmetnog stana i do 1999. godine je sa suprugom i dve kćerke živeo kao podstanar, kada su dobili stan solidarnosti na .... Brak VV i njegove supruge je razveden 2008. godine, a pitanje bračne tekovine rešeno je na taj način što je VV supruga isplatila iznos od 30.000 evra. Zbog svih teškoća nakon razvoda braka i psihičkih problema, VV je bio hospitalizovan i lečen u bolnici Dr Laza Lazarević u periodu od 23.11.2010. godine do 19.01.2011. godine, zbog depresivne hipertimije uz suicidno činjenje. Uključio se u Klub lečenih alkoholičara gde je aktivno participirao i u potpunosti se distancirao od suicidnih razmišljanja. Nakon izlaska iz bolnice, VV je bivša supruga sa ćerkom odvezla kod njegove majke gde je planirao da ostane da živi, zbog čega je DD negodovala i zbog čega je policija izašla na lice mesta kada im je prepušteno da urede međusobne odnose i kada se DD saglasila da primi sina u stan. DD je do zasnivanja radnog odnosa 04.05.2011. godine izdržavala sina, i njihov odnos je bio dobar sve do avgusta 2011. godine kada je VV saznao da je njegova majka sa njegovom sestrom, ovde tuženom, zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju. U avgustu 2011. godine, vraćajući se iz posete ćerkama, pravni prethodnik tužilaca je zatekao zaključan stan, majka nije htela da ga pusti unutra i zahtevala je da se iseli i on je od tada živeo kao podstanar, a svoje stvari je dobio tako što ih je majka ostavila u pomoćnoj prostoriji i ključeve od iste je poslala na adresu od bivše supruge. DD je govorila da je njen sin alkoholičar, da želi da je ubije, da je maltretira i vređa. Rešenjem O 317/14 od 08.07.2014. godine, obustavljen je ostavinski postupak iza pok. DD zbog postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između ostavilje, kao primaoca izdržavanja i GG, kao davaoca izdržavanja, a predmet ugovora je bio prenos prava vlasništva na stanu broj ... u ... ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev iz razloga postojanja grube neblagodarnosti DD prema sinu, pravnom prethodniku tužilaca.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za opoziv poklona dat kroz nasledničku izjavu u postupku raspravljanja zaostavštine iza pok. ĐĐ zbog grube neblagodarnosti i za to dao razloge koje je kao pravilne i potpune prihvatio ovaj sud, zbog čega nisu osnovani navodi u reviziji tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim propisima, pa se odredbe opoziva Ugovora o poklonu nalaze u pravnim pravilima imovinskog prava. Po paragrafu 567. Srpskog građanskog zakonika, koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni list FNRJ“, broj 86/46), darodavac može opozvati poklon ako nakon učinjenog poklona tako osiromaši da ne može živeti, kao i u slučaju kada poklonoprimac pokaže veliku neblagodarnost prema poklonodavcu nanoseći štetu njegovom životu, telu, časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. Svaka neblagodarnost, moralna greška, poklonoprimca prema poklonodavcu ne predstavlja razlog za opoziv Ugovora o poklonu, već ta neblagodarnost treba da bude „velika“ ili „gruba“.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev jer je u postupku utvrđeno da se DD po zaključenju ugovora o poklonu, nije prema poklonodavcu ponašala na takav način da bi se njeno ponašanje kvalifikovalo kao „velika“ ili „gruba“ neblagodarnost. Takvu pravilnu procenu drugostepeni sud je izvršio upoređujući ponašanje DD sa shvatanjima društvene sredine u kojima su ugovorne strane živele, a sagledavajući kvalitet međusobnih odnosa pravnog prethodnika tužilaca sa majkom u vremenskom periodu koji prethodi saznanju sina za postojanje ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključen između majke i ovde tužene. DD je primila sina u svoju kuću, nakon što je otpušten iz bolnice u kojoj se prethodno lečio i prema njemu zadržala uobičajeno ponašanje ulažući napor da mu pomogne da izađe iz depresivnog stanja u koje je zapao. Nesuglasice i konačno prekid zajednice života i prestanak komunikacije sina i majke drugostepeni sud je pravilno ocenio u odnosu na njihovu međusobnu interakciju i komunikaciju, godina života DD i psihičkih problema VV i problema sa alkoholom. U toku postupka nisu pruženi dokazi da je DD o tužiocu pričala rodbini da je alkoholičar i da ima psihičke probleme u cilju povrede časti i ugleda sina već je iznošenje ovakvih navoda pravilno ocenjeno u sklopu iznetog od strane drugostepenog suda kao prikaz činjenica o kojima je ona stekla uvid u zajednici života sa sinom, a sa druge strane činjenica da je DD zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa ćerkom sama po sebi ne predstavlja grubu neblagodarnost poklonoprimca, jer je u skladu sa svojim ovlašćenjima raspolagala stanom na kome je bila isključivi vlasnik i ovakvo raspolaganje se ne može dovesti u vezu sa prethodno zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Vrhovni sud je ocenio i navode revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazlagani.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, s obzirom da tužioci nisu uspeli u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković