U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U pravnosnažnom okončanom postupku, utvrđeno je da je tužilac zaposlen kod tuženog na poslovima ribočuvara, da prema članu 7 Ugovora o radu od 25.09.2017. godine, poslovi ribočuvara obuhvataju obilazak dela ribarskog područja za koji je zadužen, da vrši kontrolu i nadzor nad zakonitošću sportskog i privrednog ribolova, otkriva ribokradice i nezakonito postavljene alate koje zapisnički oduzima i predaje nadležnom organu, da svakodnevno vodi evidenciju dnevnih aktivnosti koju sa zapisnicima i potvrdi o zapleni i izveštajima ribara o ulovu mesečno dostavlja referentu ribarstva, da obavlja i druge poslove koje mu naloži direktor ili referent ribarstva iz delokruga čuvarske službe. Tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu rešenja tuženog br. .. od 05.08.2020. godine, jer je učinio povredu radne obaveze utvrđene odredbom člana 54. stav 2. tačka 1. Pravilnika o radu, odnosno odredbom člana 25. stav 2. tačka 1. ugovora o radu, zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza. Zaposleni kod tuženog BB, VV i GG, zajedničkim radom prilikom vanredne kontrole područja za koje je tužilac zadužen 08.07.2020. godine pronašli su sedam senkera koji nisu bili sakriveni i koji su bili postavljeni uz desnu obalu Tamiša, kod kanala Međa, što su saopštili tužiocu. Zapisnikom tuženog od 08.07.2020. godine, konstatovano je oduzimanje sedam senkera, na lokaciji Međa, odnosno delu terena između Jabuke i Glogonja, senkeri su danima ranije bili na istoj lokaciji, zbog čega je bilo očigledno da tužilac nije obavio pregled tog dela terena jer su senkeri većim delom bili uočljivi i postavljeni uz desnu obalu. Ponovljenom kontrolom terena od strane BB i GG, 16.07.2020. godine, pronađena su još dva senkera. Takođe, dana 02.08.2020. godine, GG je obavešten od ribolovaca da je tužilac oduzeo meredov i kuku i da je ribolovcu pisao prijavu iako nije imao nikakav ulov, pri čemu je ribolovac pitao GG da li je kuka kao pomoćno sredstvo zabranjena za korišćenje i ako jeste po kom zakonu. Osim navedenog, tužilac nije po uputstvima poslodavca za popunjavanje zapisnika iste popunio, niti je sačinjavao izjave, iako mu je poznata činjenica o nužnosti ovih radnji.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog koje je predmet spora, pozivajući se na odredbe člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i člana 25. stav 2. Ugovora o radu.

Po nalaženju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom čini povredu radne obaveze ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.

Odredbom člana 25. stav 2. Ugovora o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to (tačka 1), ako nesavesno ili nemarno izvršava svoje obaveze.

Odredbom člana 54. stav 2. tačka 1. Pravilnika o radu tuženog, navedeno je da društvo može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i po nalaženju Vrhovnog suda, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 19.08.2020. godine je zakonito, s obzirom da je tužilac učinio povredu radnih obaveza koje su mu stavljene na teret, a koje radne obaveze je prema utvrđenim činjenicama nesavesno i nemarno izvršavao i pored upozorenja od strane ribočuvara da su na njegovom terenu postavljeni senkeri, jer isti nije pronalazio a mogao je, s obzirom da su u dva navrata u kratkim vremenskim razmacima isti pronađeni od strane ribočuvara koji su izvršavali kontrolu terena i ovo zapisnički konstatovali, da je tužilac nemarno izvršavao radne obaveze i u pogledu popunjavanja zapisnika i sačinjavanja izjava, iako mu je poznata činjenica o nužnosti ovih radnji pošto je bio prisutan na sastanku 12.06.2020. godine koji je i organizovan radi upoznavanja sa načinom i značajem izvršavanja ove radne obaveze.

Neosnovani su navodi u reviziji tužioca da osporeno rešenje ne sadrži činjenični opis radnje i vreme izvršenja dela koji su navedeni u rešenju. Suprotno navodima revizije, konkretnim rešenjem utvrđeno je vreme, mesto i način izvršenja povreda radnih obaveze sa pozivom na konkretne dokaze kojima su utvrđene povrede radnih obaveza od strane tužioca.

Bez uticaja su na drugačiju odluku suda navodi istaknuti u reviziji da tužiocu nije omogućeno da učestvuje u postupku vanredne kontrole, jer je logično da tužilac ne bude obavešten, s obzirom na sam cilj i svrhu kontrole.

Kako je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad na osnovu člana 191. Zakona o radu, zbog čega je pravilno odbijen i zahtev tužioca za reintegraciju.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je primenom odredbi člana 414. ZPP, odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, kao i zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih povodom sastava odgovora na reviziju, jer isti nisu nužni za vođenje ovog postupka, pa je na osnovu člana 153. i 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković