.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4495/2023
13.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Romić, advokat iz ..., protiv tuženog „Triglav osiguranje“ ado Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ... i tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Zurković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 392/22 od 12.10.2022. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 392/22 od 12.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 392/22 od 12.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 632/19 od 08.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno nadoknade nematerijalnu štetu nastalu zbog saobraćajne nezgode 18.05.2016. godine, te da mu solidarno isplate na ime duševnih bolova usled pretrpljenih fizičkih bolova 130.000,00 dinara i na ime duševnih bolova usled pretrpljenog straha 130.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate kao i na ime materijalne štete usled izgubljene zarade 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom „Triglav osiguranje“ ado Beograd naknadi troškove postupka od 132.800,00 dinara i tuženom BB 84.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 392/22 od 12.10.2022. godine stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je zahtev za isplatu naknade štete koju je tužilac (oštećeni) pretpeo u štetnom događaju – saobraćajnoj nezgodi od 18.05.2016. godine, solidarnim obavezivanjem tuženih (kao osiguravača i štetnika), a nižestepenim odlukama odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Obrazloženja pobijanih presuda o osnovanosti tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava za presuđenje ove pravne stvari. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, jer se ukazivanjem u reviziji na postojanje uslova za solidarnu odgovornost tuženih, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje konkretnog slučaja, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano članom 479. stav 6. istog zakona.
Tužba radi naknade štete podneta je 16.05.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 340.000,00 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
